EUR 118,32 USD 105,24 CHF 104,13

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 14.11.18. :: 118.3392 rsd

Tekst objavljen: 13.05.2014 9:00        


Kupovinom hartija od vrednosti zaradi se više nego deviznom štednjom, a na kraći rok isplativija je i od dinarske, piše Blic. Reč je o ulaganju u trezorske zapise ili u državne obveznice. Postoji ograničenje - građani ne mogu sami da ih kupuju, već to mogu da učine samo preko brokerskih kuća.

Trezorski zapisi i obveznice isplativiji nego štednja

Tražnja za ovom vrstom vrednosnih hartija bude i do tri puta veća od ponude. Minimalni iznos je 200.000 dinara za ulaganje u dinarske hartije, dok je za one u evrima potrebno najmanje 1.000 evra. Gornji limit za ulaganja ne postoji.

Kad se bira jedna od 42 brokerske kuće ili banke koje se time bave u ime građana i za njihov račun, treba povesti računa o provizijama koje uglavnom zavise od iznosa koji se investira i kreću se od 0,3 do jedan odsto. Na hiljadu evra najveća provizija bila bi 10 evra.
Dinarski trezorski zapisi mogu biti na tri, šest meseci i na 53 nedelje. - Ovim dužničkim hartijama se trguje uz diskont. Kada dospe za isplatu, njihov vlasnik dobija iznos nominalne vrednosti - kaže za Blic Nenad Gujaničić, broker iz “Vajz brokera”.

To znači da će za kupovinu jednog zapisa vrednog 200.000 dinara građanin izdvojiti sumu umanjenju za zaradu koja zavisi od visine prinosa. U slučaju da je prinos 10 odsto, zapis od 200.000 platiće 180.000 dinara, a kada dospe, naplatiće svih 200.000 dinara. Bruto zarada je zapravo razlika između nominalne vrednosti i nabavne cene, odnosno 20.000 dinara za godinu dana.

Unapred se zna kada se održavaju aukcije. Već sutra biće održana prodaja dvogodišnjih državnih obveznica u evrima, gde je prinos 4,5 odsto. Očekuju se aukcija dvogodišnjih, trogodišnjih i desetogodišnjih državnih obveznica nominovanih u evrima.

Za njih se dobijaju takozvani kuponi, kada se naplaćuje kamata, svake godine, a kad posle isteka dospeća hartije dospeju na naplatu, investitor naplaćuje i glavnicu koju je uložio. Zarada se kreće od 4,5 do pet odsto godišnje, a što je više od prosečne kamatne stope za štednju koja je ispod tri odsto.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
štednja štediše kamate na štednju kamata na štednju dinarske obveznice obveznice državni zapisi trezorski zapisi investiranje banke