U eri veštačke inteligencije, najvažnije je ostati čovek

Lideri iz biznisa, nauke i IT-ja poručili na Forumu „Inteligencija budućnosti“, Srpske asocijacije menadžera, da AI može sve više, ali da empatija, etika i znanje moraju ostati temelj odgovorne budućnosti

foto:Darko Ilić

Tehnološki napredak ne sme da ugrozi ono što nas čini jedinstvenim – empatiju, kreativnost, etiku i međuljudsku povezanost i to je samo jedan od zaključaka Foruma menadžera „Inteligencija budućnosti“ Srpske asocijacije menadžera, na kome su lideri iz biznisa, nauke, energetike, kreativnih industrija i IT-ja razgovarali o tome kako u vreme kada algoritmi predviđaju ponašanje, a mašine uče brže od nas, sačuvati prave ljudske vrednosti.

Učesnici su poručili da više nije ključno pitanje koliko tehnologija može, već koliko mi ostajemo ljudi – i da je zadatak menadžera da postave jasne granice i usmerenja za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije i novih tehnologija. Kroz tematske celine „Tehnologija u službi ljudi“, „AI i bezbednost uz manje hajpa i više vrednosti“, „Šta će ostati ljudsko u svetu tehnologije?“, „Inovacije koje leče svet“, „Tehnologija u industriji video igara“, „Solarnim putem u 2030.“ i „Nove generacije u eri mašina: znanje kao nova energija“, otvorena su pitanja koja već danas oblikuju sutrašnjicu.

Mihailo Janković, predsednik SAM-a i CEO MK Group istakao je da upravo lideri nose najveću odgovornost za to kakvu budućnost ostavljamo mladim generacijama.

- Veštačka inteligencija neće zameniti čoveka, ona nije opasna zato što je pametna, već u trenucima kad zaboravimo da čovek, njegove vrednosti i empatija moraju da ostanu u centru, a da tehnologija bude samo alat za bolji život.

O energetskoj tranziciji i potencijalu Srbije da iskoristi obnovljive izvore govorio je Miloš Kostić, CEO kompanije MT-KOMEX, u okviru teme „Solarnim putem u 2030. godinu“. On je naglasio da solarna energija nije više pitanje budućnosti, već strateška odluka koja treba da se donosi danas.

- Ukoliko iskoristimo naš solarni potencijal, Srbija do 2030. godine može da instalira oko 2.500 MW solarnih kapaciteta i da gotovo 10% svoje električne energije dobija iz Sunca, umesto iz uglja. To je ogromna razvojna šansa, ali i obaveza da investiramo u skladištenje energije i električna vozila.

Na činjenicu da tehnološki razvoj ne može biti posmatran bez pitanja bezbednosti i otpornosti sistema ukazao je Siniša Ljubojević, CEO kompanije SAGA, kroz temu „AI i bezbednost uz manje ‘hajpa’ i više vrednosti“. On je podsetio da digitalni servisi više nisu „gedžeti “, već neodvojivi deo poslovnih procesa.

- Razlika više nije u tome ko ima bolju tehnologiju, već ko ume da je stavi u sistem. Veštačka inteligencija mora da apsorbuje znanje cele organizacije i da radi u bezbednom okviru koji štiti biznis, a ne samo servere i podatke.

Psihološkinja i doktorka nauka iz oblasti liderstva Mia Popić govorila je na temu „Šta će ostati ljudsko u svetu tehnologije?“ posebno naglasivši važnost emocionalne inteligencije i kontakta „licem u lice“ u organizacijama:

- Veštačka inteligencija nam je ubrzala posao, ali je vrlo često samo ubrzala loš posao i zato ključno pitanje više nije kako da primenimo alat, već šta ostaje ljudsko u svemu ovome. Ljudski kontakt, empatija i emocionalna agilnost su ono što nijedan algoritam ne može da zameni i što će i dalje praviti razliku među liderima i organizacijama.

PREPORUKA

Kada možemo da očekujemo poskupljenje zejtina?

vest

Preuzimanje NIS-a na pomolu - zašto strepe mali akcionari?

analiza

Mesna industrija traži hitan uvoz, farmeri uzvraćaju: „Nema nestašice - ugasićete domaće farme!“

analiza

Nataša Jovanović Lješković, dekanka Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu se kroz temu “Inovacije koje leče svet” osvrnula na biotehnologiju, genske terapije i digitalnu medicinu, ali i na granice koje ne bi smelo da pređe nijedno društvo koje drži do etike.

- Najveća snaga savremene medicine nije samo u tome što možemo da dizajniramo lek do nivoa jednog gena, već u tome da svaka osoba dobije terapiju skrojenu baš za nju, uz jasnu etičku granicu da ne radimo sve što je moguće, već ono što je za čoveka ispravno.

Industriju video igara kao ogledalo ponašanja novih generacija predstavio je Mladen Dulanović,VP of Strategy and Growth u kompaniji Nordeus, u okviru teme „Tehnologija u industriji video igara“. On je istakao da je gejming danas daleko više od zabave.

-  Gejming industrija je danas najveća industrija zabave na planeti. U igrama ljudi troše svoje vreme, novac, emocije i kreativnost i zato, ako želimo da razumemo korisnike i zaposlene budućnosti, moramo da razumemo kako se ponašaju u digitalnim svetovima već danas.

O ulozi znanja i obrazovanja u eri mašina govorio je Dragoljub Damljanović, direktor razvojnog centra Schneider Electric, na temu „Nove generacije u eri mašina: znanje kao nova energija“. Damljanović je naglasio da tehnologije četvrte i buduće industrijske revolucije mogu da oslobode ljude ponavljajućih zadataka, ali samo ako dovoljno ulažemo u razvoj ljudskog intelekta.



- Najsavršeniji uređaj na planeti je ljudski intelekt i nema mašine, računara ni algoritma koji može da ga zameni. Naša najveća odgovornost danas je da motivišemo mlade da taj potencijal uključe do kraja, da budu radoznali, da istražuju i da od svog znanja i talenta stvore novu lepotu i nove vrednosti za celo društvo.

Ovogodišnji Forum menadžera SAM „Inteligencija budućnosti“ još jednom je pokazao da je dijalog između biznisa, nauke, tehnologije i kreativnih industrija ključan kako bismo definisali pravila igre u svetu u kome veštačka inteligencija sve snažnije oblikuje naše odluke, navike i poslove. Poruka učesnika je jasna – tehnologija mora ostati u službi čoveka, a ne obrnuto, dok empatija, znanje i odgovornost ostaju temelj na kojem se gradi budućnost.