EUR 117,98 USD 104,64 CHF 105,22

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 17.06.19. :: 117.9266 rsd

Tekst objavljen: 10.06.2015 15:58        


Već sledeće godine se očekuje da počne da pada učešće javnog duga u BDP, izjavio je danas direktor Uprave za javni dug Branko Drčelić, ističući da će njegovo učešće u BDP biti znatno niže nego što se očekivalo.

Učešće javnog duga u BDP pada iduće godine

On je na predstavljanju predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj na sednici skupštinskog Odbora za finansije rekao da su "ostvareni fiskalni rezultati odlični i da Srbija nikad bolje nije stajala".

"Učešće duga u BDP biće znatno niže nego što smo očekivali i u ovom trenutku zavisi i od odnosa između dolara i evra. Očekujemo već sledeće godine da počne da pada učesčhe duga u BDP-u", rekao je Drčelić, ističući da je sigurno će rebalans biti urađen u nekom trenutku, ali da su fiskalni rezultati prijatno iznenadili sve u Ministarstvu finansija.

Članovi skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Zajam za razvoj i restrukturiranje preduzeća SOE-DPL koji je podnela vlada.)
Drčelić je naveo da se zajam uzima na 20 godina, sa grejs periodom od osam godina i kamatnom stopom od 0,65 procenata.

Kako je kazao, planirano je da se zajam povuče u julu jer su svi uslovi koji su definisani ispunjeni, i neće biti problema da se on povuče i iskoristi za budžetske potrebe.
Početak otplate zajma je 2023. godina i isplatiće se u 24 rate.

Članovi odbora usvojili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za projekat unapređenja zemljišne administracije Srbije između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Drčelić je kazao da se taj zajam odnosi na projektno unapređenje zemljišne administracije, i da se uzima u evrima.

Iznos zajma koji ćemo povući od banke do kraja 2020. godine iznosi 36, 2 miliona evra, na 15 godina, grejs periodom od četiri godine, a kamatna stopa biće 0,45 odsto. Zajam će se otpatiti u 22 rate i prva rata je 2019. godine. Suština zajma je da se unapredi katastarski sistem u Srbiji koji ima mnogo mana, dodao je Drčelić. On je naglasio da je reč o povoljnim zajmovima koji se uzimaju dugoročno i sredstva idu direktno za budžet.

Takođe je dodao da je bolje opredeliti se za dugoročan zajam, nego da povlačimo sredstva sa finansijskih tržišta.

Predsednik Odbora za finansije Veroljub Arsić kazao je da su ovakvi zajmovi koje sada podiže vlada daleko povoljniji i daleko više rasterećuju budžet umesto da sami finanisiramo ovakve aktivnosti, što bi bilo nepovoljnije.

Članovi odbora danas su na 51. sednici utvrdili i predlog zaključka u vezi izveštaja o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2014. godinu, zatim izveštaja o radu Fiskalnog saveta za istu godinu i o radu Državne revizorske institucije za prošlu godinu.

Takođe su utvrdili predlog zaključka povodom Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki od 1. jula do 31. decembra 2014. godine.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zajam države BDP bdp sbrije ekonomija zajam buđet

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana