EUR 117,60 USD 99,89 CHF 108,80

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 04.08.20. :: 117.5975 rsd

Tekst objavljen: 23.03.2015 14:13        


U bankama u Srbiji je položeno je više od 8,5 milijardi evra. Građani ne odustaju od štednje, uprkos padu kamata na uloge.

Umesto pare u banku - kupite zapise

Posebno se to oseća kod uloga u evrima gde je kamata stigla do simobličnog 1,5 procenta na godišnjem nivou. Čak i na tako malu kamatu plaća se porez od 15 odsto.Što se tiče dinara, tu je kamata veća, oko osam odsto, i bez poreza. Uprkos tome, više od 90 odsto uloga je položeno u evrima. Dinarski su atraktivniji jer nema poreza na kamatu. Ali yaba, kada su sećanja na devedesete godine prošlog veka i inflaciju iz tog doba vrlo živa pa se dinaru još uvek ne veruje.

Teško da će se kamate više vratiti na onaj zlatni nivo od pre nekoliko godina, kada su za evro stope bile šest odsto pa i više, a dinarske bar kao sada. A oni koji ne žele da im novac stoji u bankama „besposlen“ i ne donosi gotovo nikakav prinos, moraće da se okrenu traženju alternativnih prihoda.

Da bi se uopšte došlo u posed zapisa,potrebno je da se uloži najmanje 5.000 evra, ili 500.000 dinara.
Odnosno, kupac minimalno mora da kupi zapis u toj vrednosti. Za zapise u evrima kamata je sada 2,5 odsto a kod dinara 8,4. Kamata se odnosi na godišnji nivo. Za dugoročnije zapise ona raste. Tako se, recimo, za evro uložen u zapise na dve godine dobija 3,5 odsto, a na pet godina – ista tolika dobit u procentima. Ta kamata dobija se po roku dospeća kao i štednja. Zapisi dolaze na naplatu kada istekne rok na koji su emitovani.


S obzirom na to da ogromna većina štediša na prvo mesto stavlja sigurnost, kupovna akcija i jedinica investicionih fondova za njih nije baš nešto što obećava siguran prihod na duge staze.

Ali tu je alternativa koja dosta pruža. Radi se o trezorskim zapisima. Njih emituje Republika Srbija. Stope su 2,45 odsto godišnje kod evroobveznica a oko 8,4 kod dinarskih. Poreza ovde nema ne samo za dinare već ni za hartije nominovane u evrima. Ali, za razliku od štednog računa koji se za nekoliko minuta može otvoriti u svakoj banci, ovde važe druga pravila.

"Zapisi se kupuju na aukcijama, koje se kod nas održavaju bar jednom mesečno. Pristup tu imaju brokerske kuće i banke. Zainteresovani građani treba da se obrate njima kada žele da ulažu u zapise", objašnjava stručnjak za ovu oblast Nenad Grujaničić.

"Banke baš nisu mnogo zainteresovane da klijente upućuju na kupovinu hartija jer im se više isplati da im daju kamatu na štednju. Ali one same rado kupuju te hartije, baš kao i strani investitori", navodi on.

Zato je za zainteresovane kupce najbolje da sami potraže brokersku kuću, popune nalog i ovlaste je za kupovinu. Naravno, ista mogućnost postoji i u nekoj od 13 banaka koje su kod nas ovlašćene za to.

Za ulagače-građane koji prvi put kreću u tu avanturu najbolje je da krenu od manjih suma na kraći rok.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
aukcija kupovina zapisa zapisi

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana

Prosečna ocena: 4.19

ostavite komentar