Posle Beograda i Svete Gore, Milan se vratio u rodno selo i od šest koza napravio stado od 50 grla, ali mu za dalji razvoj proizvodnje najviše nedostaju štala i sređene prostorije za pravljenje sira.
U poslednjih nekoliko decenija mladi ljudi iz poljaničkog sela Gradnja, udaljenog dvadesetak kilometara od Vranja, češće su odlazili sa svog ognjišta u potrazi za boljim životom nego što su se na njega vraćali.
I Milana Stojića, meštanina ovog planinskog sela, životne okolnosti odvele su posle završene srednje škole u Beograd, ali se na kraju ipak vratio u rodno mesto.
Milan je radio različite poslove koji su mu omogućavali skroman život, ali ne i sigurnu egzistenciju i krov nad glavom. Put ga je odveo i na Svetu Goru, gde je radio na ekonomiji Manastira Hilandar kao pomoćnik kuvara, ali i na različitim poljoprivrednim poslovima.
Nažalost, i taj posao je morao da napusti jer su prednost u angažovanju imali porodični ljudi.
- Tada sam odlučio da se vratim u svoje selo i na ognjištu moga oca započnem novi život - kaže Milan.
Povratak nije bio jednostavan. Vratio se u kuću kojoj su bile potrebne brojne popravke, ali je uprkos tome odlučio da ostane. U blizini kuće podigao je plastenik, zasadio različite vrste povrća i počeo da ih uzgaja na organski način.
Znanje o organskoj proizvodnji stekao je, između ostalog, na Hilandaru, a kasnije ga je prenosio i drugima koji su želeli da nauče nešto više o ovakvom načinu uzgoja.
- Za uništavanje biljnih vaši potrebno je napraviti smesu od koprive, belog luka i vode. Koprivu najpre treba potopiti u vodi, a posle tri dana dodati beli luk. Kada se sastojci sjedine, litar ove tečnosti treba rastvoriti u kofi sa devet litara vode - objašnjava Milan i dodaje da, ukoliko je potrebno, prskanje treba ponoviti posle 15 dana.
Iako se vratio na svoje imanje, suočio se sa brojnim problemima. Ipak, nije odustajao od namere da na očevini izgradi život. Jedan od prvih ciljeva bio mu je da počne da se bavi uzgojem koza i iskoristi obilne pašnjake na okolnim planinskim obroncima. Najpre je kupio šest koza balkanske rase, a potom još deset koza rase alpina. Smestio ih je u trošnu štalu svog oca. U početku nije prodavao ženske jariće jer je želeo da uveća stado, dok je mušku jarad uspevao da proda, iako se do njegove kuće može stići uglavnom samo terenskim vozilom.
Ove godine iz Manastira Ribnica nabavio je još deset alpinki, među kojima se našla i jedna koza balkanske rase.
PREPORUKA
Ivana i Goran počeli od nule, dobili subvencije i sad šire posao
vodic
Milan u dvorištu gaji biljke za koje mnogi u Srbiji nisu ni čuli, a ovaj hobi mu donosi i dodatnu zaradu
vest
Vranjanac od jednog korena proizvede i do 5 kilograma povrća, a cena ide do 150 dinara
vest
- Nažalost, u međuvremenu se urušila štala, tako da sam morao koze da prebacim u komšijinu - priča Milan.
Zbog nedostatka prostora bio je prinuđen da jednu prostoriju u kući izdvoji samo za jariće.
Danas njegovo stado, zajedno sa jarićima, broji oko 50 grla. Za predstojeću zimu već je pripremio 147 bala sena, a uskoro planira da obezbedi još oko 500.
Milan ume da pravi mladi, punomasni i masni sir od kozjeg mleka, kao i krem sir. Tu veštinu stekao je još u srednjoj školi, gde je završio smer za proizvođača prehrambenih proizvoda. Stečena kvalifikacija omogućava mu da se bavi proizvodnjom sira, ali za ozbiljniji razvoj posla trenutno nema dovoljno novca.
- Najviše mi je potrebna nova, funkcionalna štala za koze, u kojoj bih mogao da smestim i jariće. Neophodno je i sređivanje prostorija u kući u kojima bih mogao da stanujem i da se bavim pravljenjem sira i krem sira - kaže Milan.
Kako navodi, to bi mu omogućilo da dodatno razvije proizvodnju, poveća stado i zasnuje svoju porodicu. U okolini njegovog imanja ima dosta neiskorišćenih pašnjaka, pa veruje da bi, uz bolje uslove, mogao da nastavi da širi proizvodnju i da od nje obezbedi egzistenciju.
Ostavi komentar