BEOGRAD, 23.marta (Tanjug) - Uvodjenje inovacija u javnu upravu i preduzeća u državnom vlasništvu bi trebalo da imaju prioritet u narednom periodu kako bi svi gradjani osetili koristi od tog procesa, saglasni su učesnici konferencije "Tehnologije i inovacije Arena 2015". Dobar primer takve prakse je hrvatsko informatičko preduzeće APIS IT čiji su suvlasnici država Hrvatska i grad Zagreb.
BEOGRAD, 23.marta (Tanjug) - Uvodjenje inovacija u javnu upravu i preduzeća u državnom vlasništvu bi trebalo da imaju prioritet u narednom periodu kako bi svi gradjani osetili koristi od tog procesa, saglasni su učesnici konferencije "Tehnologije i inovacije Arena 2015".
Dobar primer takve prakse je hrvatsko informatičko preduzeće APIS IT čiji su suvlasnici država Hrvatska i grad Zagreb.
Predsednik Uprave ovog preduzeća Hrvoje Somun objasnio je za Tanjug da zahvaljujući ovom preduzeću gradjani mogu koristiti veliki broj usluga koje im omogućavaju onlajn komunikaciju sa državnim organima.
On je u pauzi konferencije koju organizuje "Infoarena Grupa", uz medijsko partnerstvo Tanjuga, podsetio da je 2013. lansiran projekat e-gradjanin preko koga su stanovnicima Hrvatske dostupne razne usluge vezane za poreski sistem i rad ostalih službi koje se gradjana neposredno tiču.
Primer usluge koja je gradjanima oduzimala dosta vremena je, kako je podsetio, vadjenje izvoda iz maticne knjige rodjenih i vadjenje državljanstva.
"Nekada su ljudi morali dolaziti u grad ili mesto u kome su rodjeni da bi došli do tog dokumenta, a danas to mogu napraviti preko interneta i proslediti elektronski dokumenta bilo kom sistemu", ističe on.
Somun kaže da su se najveće promena desile poslednjih godina kada je napravljena masa projekata u sklopu pridružzivanja Hrvatske Evropskoj uniji.
"U tom procesu smo dodatno modernizovali različite sisteme prvenstveno carinske da bi mogli konkurisati onima Evropskoj uniji", istakao je on.
Uvodjenjem ovog sistema, kaže, primetne su znatne uštede u samoj administraciji, prvenstvneo zbog onlajn komunikacije.
"Prednosti cele stvari su uštede koje država može napraviti, efikasnost procesa i bolja usluga prema gradjanima koji sve to plaćaju", navodi Somun.
Direktor firme Projektura koja radi sa novim i tehnologijama unastajanju Ratko Mutavdžić objašnjava da su i državne i privatne firme vrlo bitne ne samo u korišćenju inovacija, već i u razvitku platforme da svi drugi mogu tu inovaciju koristiti.
"Recimo, državne kompanije imaju veliku količinu korisnika koji ako naprave inovaciju na pravi način apriori imaju veliki doseg i uticaj na gradjanstvo. Mislim da je to jedna od glavnih uloga koje bi država i preduzeća u njenom vlasništvu trebalo imati, a to je uvodjenje inovacija na velika vrata, koja možda nije specifična, ali je bitna za nas gradjane da ne bismo morali ići u red i čekati papire u državi da bismo nešto završili", rekao je on za Tanjug.
Upitan šta je iskustvo pokazalo u pogledu uspešnosti telekomunikacionih operatera u primeni inovacija, tačnije da li inovacijama teže i oni operateri koji su u državnom vlasništvu, Mutavdžić kaže da većina komunikacijsko inovacijskih naprednih zemalja ima dualni model koji nije nužno vezan za vlasništvo.
"Znači, imate regulatora na strani države koji upravlja, odnosno pomaže ili gura društvo u zavisnosti od toga šta je operater spremna ponuditi ili tamo gde bi trebalo razvijati se", kaže on, istovremeno odgovarajući na pitanje da li će prodaja Telekoma garantovati inovacije u ovoj kompaniji.
On dodaje da je "strahovito" bitna uloga regulatora koji bi trebalo da podstiče da se tržište razvija na pravi način, pa samim tim vlasnički deo postaje manje bitan.
"U svetu imate veoma uspešne i privatne i državne telekomunikacione firme", kategoričan je on.
Na konferenciji je istaknuto i koliko su inovacije važne u privatnom sektoru, a menadžer kompanije Erikson za marketing, strategiju i komunikacije Milena Matić izjavila je da ova kompanija u inovacije ulaže 14-15 procenata godišnjih prihoda, pri čemu je vlasnik oko 35.000 patenata u svetu.
Ona je istakla da u svim zemljama kompanija prikuplja podatke i pravi predikcije kako se kreće tržište, a da se sa druge strane rade i analize šta krajnji korisnici usluga žele i kako bi voleli da se razvijaju servisi koje oni koriste u budućnosti.
Upitana koliko je za poslovanje te industrije važna pomoć države, ona kaže da je uloga regulatora i države veoma bitna jer ona treba da bude neko ko podstiče razvoj mobilnih telekomunikacija zato što su to osnove na kojima počiva tehnološka revolucija.
Ostavi komentar