Legendarni jugoslovenski računar "Galaksija", čiji je tvorac bio Voja Antonić, srpski pronalazač, novinar i pisac, danas je pravi kolekcionarski hit
Zbog svoje istorijske vrednosti, pojedini primerci u oglasima dostižu cenu za koju se može kupiti i polovan automobil!
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, Jugoslavija je imala vrlo stroga pravila uvoza. Zbog toga su legalno uvezeni kućni kompjuteri bili neverovatno skupi, a šverc je bio rizičan. Za strastvene inženjere i entuzijaste, jedino logično rešenje bilo je – napraviti sopstveni računar.
Antonićev put od ideje do realizacije
Voja Antonić je bio fasciniran novom mikro-računarskom tehnologijom. Svoj prvi projekat počeo je da gradi koristeći Z80 procesor, koji je, kako kaže, platio tada ogroman iznos – čak 20 dolara – i naručio poštom iz SAD-a.
- Zapravo sam naručio dva, ali jedan je stigao izgoreo - priseća se Antonić.
Nakon što je saznao za američki TRS-80 računar, koji je koristio istu tehnologiju, zatražio je od rođaka da mu ga kupe i pošalju u Jugoslaviju. Zbog ograničenja da se ne sme uvoziti ništa skuplje od 50 nemačkih maraka, pribegao je triku:
- Zamolio sam ih da ga pošalju u tri paketa. U jednom je bila samo prazna plastična kutija, morali su čak da iseku kabl koji je spajao dve ploče. To im je bilo najteže – nisu hteli da 'oštete' računar. Ja sam ih molio da to naprave jer sam znao da ga mogu lako popraviti. Tako sam ga dobio kao tehnički otpad, tako je i pisalo na paketu. Sastavio sam ga i počeo da pisšem svoje prve Basic programe - priseća se Antonić.
"Galaksija" se rodila na odmoru
Ideju da samostalno napravi računar koristeći Z80 procesor i pristupačne logičke čipove, Antonić je dobio tokom letovanja u Boki Kotorskoj. Tako je nastala ploča sa 14 čipova i EPROM-om – osnova "Galaksije".
U saradnji sa urednikom popularno-naučnog časopisa "Galaksija", doneta je odluka da se pripremi poseban prilog o tome kako svako kod kuće može da sastavi sopstveni računar. Prilog je bio toliko obiman da je izašao kao zaseban specijal pod nazivom "Računari u vašoj kući" – prvi časopis u Jugoslaviji posvećen računarima.
U specijalnom izdanju nalazio se detaljan priručnik za sastavljanje "Galaksije", uputstva za otklanjanje kvarova i osnovni programi za rad. Čitaoci su mogli da naruče matičnu ploču, operativni sistem i dodatni softver.
Odaziv premašio sva očekivanja
Odaziv čitalaca daleko je premašio sva očekivanja redakcije. Dejan Ristanović se prisetio kako su u januaru primili oko 8.000 narudžbina za "Galaksiju" u "kitu" (za samostalno sklapanje).
- Kad smo u decembru 1983. završili pripremu specijala, sedeli smo u redakciji i raspravljali koliko će ljudi stvarno pokušati da sastave računar. Rekao sam da bih bio srećan i s 50 ljudi. Neko je rekao 20, netko 100 ili 200, a urednik Jovan Regašek je tvrdio da će ih biti barem 500. Na kraju smo primili više od 8.000 pisama od onih koji su sastavili Galaksiju, pa verujem da ih je ukupno bilo i preko 10.000 - naveo je Antonić.
Zbog ogromnog interesovanja, projekat je dobio finansijsku podršku kompanije "Elektronika" iz Zemuna i "Agencije za udžbenike i nastavna sredstva". Zahvaljujući toj saradnji, "Galaksija" je pronašla put i u obrazovni sistem, gde su je koristili učenici i studenti.
Kolekcionarski primerci dostižu 2.000 evra
"Galaksija" se pokazala kao izuzetno rešenje u složenim tržišnim uslovima poslednje decenije Jugoslavije – i alat kojim su domaći entuzijasti ušli u svet digitalne tehnologije.
Danas se ovi računari često mogu pronaći u oglasnicima, a pojedini vlasnici su za primerke tražili i do 2.000 evra. Iako se mogu naći i za 100 evra, potražnja je velika.
Jedan Zagrepčanin je, govoreći o primerku koji mu je ostao od pokojnog oca, izjavio:
- Ne bih ga prodao iako skuplja prašinu. Iskreno, ne znam je li uopšte radi, nikad ga nisam pokušao upaliti. Pokojni otac je bio opsednut računarima i bio je jako ponosan na ovaj primerak. Zbog toga ga nikad ne bih prodao, previše je uspomena povezano s njim.
Ostavi komentar