EUR 118,17 USD 104,74 CHF 103,88

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.02.19. :: 118.0660 rsd

Tekst objavljen: 19.01.2019 17:32        


Pasulj iz Kirgistana, krompir iz Holandije i Izraela, mađarski grašak, beli luk iz Kine, crni luk sa Novog Zelanda, šargarepa iz Južne Afrike, jabuke i kruške iz Poljske, lešnik iz Turske...

Zašto je voće i povrće iz celog sveta jeftinije od domaće

Godinama voće i povrće koje možemo da uzgajamo u svakom dvorištu uvozimo iz najudaljenijih zemalja jer je, verovali ili ne, uz sve carine i troškove prevoza - jeftinije od domaćeg. Zbog toga za proizvode koje možemo i sami da uzgajamo godišnje dajemo po nekoliko stotina miliona dolara.

Stručnjaci kažu da postoje dva razloga za ovakav trend - sezonski karakter, s obzirom na to da povrće stiže u određeno doba godine, da zavisi od klimatskih uslova i da ga nema tokom cele sezone, ali i to što naši proizvođači ne mogu da budu konkurentni i da isporuče dovoljne količine. Zbog toga trgovinski lanci umesto da nabavljaju povrće i voće od većeg broja malih proizvođača u zemlji, uvoze gotovo sve kulture ujednačenog kvaliteta i standardnog pakovanja. Takođe, kako navode u Ministarstvu poljoprivrede, razlog je i novi sortiment određenih voćnih vrsta i povrtarskih kultura koje još nisu počele masovno da se proizvode u našoj zemlji.

- Naši proizvodi su skuplji jer je skupa proizvodnja i zato što se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju proizvođači u zemljama u kojima je proizvodnja u startu jeftinija jer ih država regresira - kaže za „Blic“ agroekonomista Milan Prostran.

Pasulj - cena: od 250 do 300 dinara, poreklo: Kirgistan, Kina, Etiopija, Egipat

Domaćeg pasulja u radnjama i na pijacama skoro da nema i gotovo da nije čudno što srpski prebranac pripremamo od pasulja iz Azije. Nestali su veliki potrošači poput vojske, ali i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se dva puta nedeljno spremao pasulj. Tako je od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja u Srbiji postalo isplativije uvoziti ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta. Na uvoz pasulja potrošimo godišnje oko 9,5 miliona evra. Cena po kilogramu je između 250 i 300 dinara i gotovo da se nije manjala u prethodne dve godine.

Srpski pasulj je, s druge strane, znatno skuplji od azijskog. Proizvodnja je skupa - pasulj je vrsta koja reaguje na loše vremenske uslove, tako da se uz svu primenjenu agrotehniku ne može garantovati da će prinos biti u optimalnim granicama. U dobroj godini on može biti tri tone po hektaru, a u lošoj godini 500 kilograma po hektaru, što je razlog da se proizvođači ne usuđuju za ozbiljniju proizvodnju.


Krompir - cena: od 50 do 300 dinara, poreklo: Nemačka, Grčka, Holandija,Italija,Izrael

Ako ste mislili da je krompir koji kupujete u prodavnici ili na pijaci isključivo srpski, jer imamo pogodno zemljište za njegovo gajanje, varate se. Iako gotovo svaki prodavac na pijaci tvrdi da je „ivanjički“, domaće pijace, a posebno trgovinski lanci preplavljeni su uvoznim krompirom koji dopremamo iz mnogih zemalja, najviše iz Nemačke, Grčke, Francuske, Holandije i Italije. Neki kontigenti stižu čak i iz Egipta i Amerike, a ukupne količine koje uvezemo dostižu i 40 miliona tona godišnje, što vredi i više od sedam miliona evra. Razlog je velika tražnja, a mala površina pod zasadima. Poznato je i da cena varira, kilogram mladog krompira na početku sezone često košta kao i kilogram svinjskog mesa. U sezoni, krajem septembra i početkom oktobra, krompir je moguće kupiti za 50 dinara, dok veća cena dolazi sa dubljim ulaskom u zimu.

Beli i crni luk - cena: 350 dinara (beli luk), 80 do 100 dinara (crni luk), poreklo: Kina (beli luk), Peru (crni luk)

Domaći beli luk retko se može naći u prodavnicama. Ima ga na pijacama, a cena je duplo veća od belog luka koji najviše uvozimo iz Kine. Najčešće ga prodaju trgovci u velikim lancima po ceni do 350 dinara za kg, a ima ga i na pijacama. Srbi tradicionalno dosta koriste luk, što potvrđuje i činjenica da godišnje uvezemo i pojedemo čak do 400 tona. Uvozimo i crni luk (čak 10.000 tona godišnje), koji u Srbiji može da nikne na svakom ćošku, i to iz Južne Amerike, odnosno Perua. Razlog su male količine koje mogu da proizvedu naši poljoprivrednici.


Kruške i jabuke - cena: od 100 do 150 dinara (kruške), od 30 do 70 dinara (jabuke), poreklo: Poljska (kruške), Srbija (jabuke)

Proizvodnja krušaka u Srbiji opada iz godine u godinu, a stručnjaci upozoravaju da će, ako se uzgoj ovog voća ne osavremeni i marketinški podupre, naša zemlja morati i dalje da ih uvozi. Kruške najčešće uvozimo iz Poljske. Potrošnja ovog voća u Srbiji inače je mala - iznosi oko jedan kilogram po glavi stanovnika, za razliku od Evrope, gde iznosi oko pet kilograma po glavi stanovnika.

Jabuke su voće koje Srbi najviše jedu - čak oko sedam kilograma godišnje po glavi stanovnika. Pored cene koja je najčešće najniža od cene ostalog voća koje prodavci nude, razlog je i to što Srbija ima dosta svoje jabuke. To je i razlog što se Srbija može pohvaliti znatnim izvozom ovog voća, i to najčešće u Rusiju.

Kupus - cena: od 25 dinara do 50 dinara, poreklo: Srbija, Makedonija, Albanija, Grčka

Iako je Srbija (prvenstveno Vojvodina) područje kupusa, Srbija godišnje ovog povrća uveze za oko 30 miliona evra. Toliko platimo oko 12 hiljada tona kupusa koji najčešće dopremamo iz Makedonije, Albanije i Grčke. Tražnja za kupusom u Srbiji više nego duplo prevazilazi domaće proizvođačke kapacitete. Najviše proizvođača je u Vojvodini, u Futogu, gde u poslednje vreme sve više poljoprivrednika odustaje od proizvodnje ove kulture. Razlog je visoka proizvođačka cena i mala tržišna cena.

Limun i pomorandža - cena: od 70 do 100 dinara (limun), pomorandža (80 do 160 dinara), poreklo: Turska, Grčka, Italija, Španija i Argentina

Srbija godišnje uveze limuna za oko 20 miliona dolara, a pomorandže za 25 miliona dolara, potvrdili su u Privrednoj komori za “Blic”. Glavne zemlje uvoznice su Turska, Grčka, Italija, Španija i Argentina. Ove zime građane Srbije prilično su iznenadile niske cene ovog južnog voća - limun je danas moguće kupiti po ceni od svega 70 do 90 dinara, koliko u trgovinskim centrima košta i kilogram mandarina, dok je pomorandža skuplja za 20 do 30 dinara.

Niska cene je rezultat isključivo velike ponude ovih kultura u Turskoj i Grčkoj, što zbog pogodne klime i tople 2018. godine, što zbog povećanih površina pod zasadima ovih agruma.

Šargarepa - cena: od 60 do 80 dinara, poreklo: Rusija, Velika Britanija, Amerika

I šargarepa, koja takođe ima sve uslove za uzgajanje u Srbiji, dolazi iz Rusije, Velike Britanije i Amerike. Za samo šest meseci prošle godine uvezli smo blizu 200 tona ovog povrća, što godišnje dostiže i do 1,2 miliona evra. Ipak, stručnjaci tvrde da domaći proizvođači sve više šire proizvodnju šargarepe, a da je pored relativno jeftine i ne toliko zahtevne proizvodnje razlog i dobra zarada. Kilogram šargarepe u Srbiji u proseku košta oko 60 dinara, a u zimskim mesecima cena ide i preko 80 dinara.

1 komentar

  1. User image
    Pera 15.01.2019 11:39

    Više nego tužno, Srbija je prvenstveno poljoprivredna zemlja, a uvozimo hranu, sramotno. Argumenti za uvoz , jer je mali obim proizvodnje domaćih proizvodjača, je besmislen, pa stimulišite seljake da seju i garantujte cenu. Možda bi trebalo za ministra poljoprivrede postaviti nekog dobrog seljaka, dobrog domaćina, bio bi bolji od svih dosadašnjih. Nekada je Srbija bila ozbiljna država...

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
cena voća cena povrća domaća proizvodnja uvoz domaći proizvodi

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana