Godišnjom uštedom na troškovima grejanja, što je moguće ostvariti postavljanjem odgovarajuće toplotne izolacije, svoj porodični budžet možete učiniti većim za oko 700 evra godišnje, što su gotovo dve dodatne plate u Srbiji.
VIŠE OD 70 ODSTO KUĆA I ZGRADA u našoj zemlji nema dovoljno dobru ili čak nikakvu termoizolaciju, iako je ušteda koja se ovim unapređenjem ostvaruje tolika da ovo ulaganje veoma lako i brzo otplaćuje samo sebe. Primera radi, kroz svaki kvadrat neizolovanog zida godišnje se izgubi toplota za koju je potrebno potrošiti čak 150 kWh energije. Međutim, čim se na ovaj zid postavi 10 centimetara termoizolacije, gubitak toplote i energije se smanjuje za čak pet puta.
UZ VELIKE FINANSIJSKE EFEKTE, nikada ne treba ispustiti iz vida ni znatno bolji kvalitet života koje ovakva unapređenja nose sa sobom. Iz tog razloga, ulaganja u energetski efikasna rešenja i uštedu energije su višestruko značajna i njihovu isplativost možemo posmatrati iz više uglova.
| Kroz svaki kvadrat neizolovanog zida godišnje se izgubi toplota za koju je potrebno potrošiti čak 150 kWh energije. Međutim, čim se na ovaj zid postavi 10 centimetara termoizolacije, gubitak toplote i energije se smanjuje za čak pet puta. |
KREDITI ZA UŠTEDU ENERGIJE PROCREDIT BANKE osmišljeni su tako da pokrivaju širok spektar namena. Zahvaljujući njima, građani mogu da postave izolaciju na svojim stambenim objektima, zamene prozore ili vrata, modernizuju sistem grejanja, instaliraju toplotnu pumpu ili da kupe energetski efikasne uređaje i belu tehniku.
Reč je o namenskim kreditima, čiji je rok otplate veoma fleksibilan. To svakom domaćinstvu omogućava da svoju mesečnu ratu prilagode tipu i iznosu investicije, kao i da uštedu koju će tako ostvariti stave u funkciju jednostavnije otplate kredita.
Nema sumnje da se fasadnom izolacijom objekta umanjuje količina toplotne energije kojase gubi kroz zidove fasade zgrade, kao i kroz sve spoljne površine i ventilacije prostorija.Međutim treba znati, da su zgrade koje su građene namenski za daljinsko grejanje projektovane po JUS standardima gde su fasade već izolovane i kod njih se za održavanje temperature u prostorijama tokom grejnog perioda gubi ~ 90 kwh/m2 god, dok u zgadama gde se i hodnik greje ta količina je ~96,1 kwh/m2 stana. Tako da je njihova potrošnja kwh za održavanje temporature 20+- 1stepen C manji od 100 kwh/m2 god. Kod objekata niske energetske potrošnje (gde su uložena i veća sredstva ta potrošnja je ~40 kwh/m2 god, a " pasivne kuće" gde je primenjeno znatno više mera kod izgradnje troše do 15 kwh/m2 god. Svi korisnici koji imaju zgrade u privatnom vlasništvu i koji se greju u sopstvenoj režiji imaju osnova da izvrše naknadno izolaciju objekta, ali ne i zgrade koje su već projektovane za daljinsko grejanje jer se naplata grejanje nepravolno vrši (korisnik sada plaća vrednost dve grejne sezone (kao u Beogradu ) tako iznos koji plaća ne zavisi od utrošenih kwh, već od visoke cene isporučenog kwh kao i naplate sa dve cene sa kojom se krije ova prevara. Građani koje toplane greju treba da sami očitavaju kalorimetre koji mere isporučene kwh zgradi i da delenjem sa ukupnom stanbenom površinom ustanove koliko stvarno se isporuči kwh godišnje i koji efekti se mogu dobiti smanjenjem količine kwh i sa kojim troškovima ulaganja, i za koje vreme se isplati ulaganje ako se plaćanje kwh smanji.