Visina i osnov ponuđene naknade štete, kao i nezadovoljavajući iznos isplaćene nematerijalne štete kod osiguranja od autoodgovornosti, najčešći su razlozi pritužbi građana na osiguravajuće kuće u Srbiji.
Prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije "Zaštita i edukacija korisnika finansijskih usluga", za devet meseci raste broj pritužbi građana na osiguravajuće kuće u poređenju sa istim periodom 2016. Ukupno je podneto 759 pritužbi, od toga trećina se odnosi na autoodgovornost (35,3 odsto).
Upola manje su druga osiguranja od posledica nesrećnog slučaja (13,7 odsto), osiguranje zaposlenih lica od posledica nesrećnog slučaja (9,9 odsto) i životno osiguranje (8,6 odsto).
Osiguravajuće kuće neće da priznaju štetu
Razlog za pritužbu građani su imali jer su osiguravajuće kuće nisu priznavale osnov po podnetim zahtevima za naknadu štete i to samo na osnovu Evropskog izveštaja ili zapisnika MUP-a. Neslaganja je bilo i sa utvrđenim procentom podeljene odgovornosti, odnosno doprinosom nastanku nezgode.Takođe, nezadovoljstva je bilo i zbog procenta utvrđenog invaliditeta u slučaju nastanka osiguranog slučaja. Pritužbe su se odnosile i na probleme u ostvarivanju prava po osnovu polise osiguranja imovine, ali i nedovoljne informisanosti u predugovornoj fazi.
Građani su se žalili Narodnoj banci Srbije, jer nisu imali mogućnost da ostvare pravo na naknadu na osnovu polise neživotnog i životnog osiguranja zbog isključenja odgovornosti osiguravača. Društva za osiguranje su i odbijala zahteve za naknadu štete po osnovu obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti i odgovornosti od delatnosti.
Inače, za devet meseci NBS je upućeno 1.322 pritužbi na rad finansijskih institucija, a najviše se odnosi na osiguranje (57,4 odsto) i rad banaka (42,1 odsto), dok po 0,2 odsto odnosi se na lizing, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i platnih institucija.
Najviše pritužbi na banke zbog kredita
Kada je reč o bankama, najveći broj žalbi građana tradicionalno se odnosi na kredite, a slede tekući računi, platne kartice i devizna štednja. Ohrabruje što se broj prigovora na banke smanjuje.- Korisnici su se NBS obraćali pritužbama na rad banaka sa zahtevom da se brišu istorijske docnje nakon izmirenja obaveza po kreditima, kreditnim karticama i tekućim računima, kao i za korekciju podataka prijavljene i istorijske i aktivne docnje u Kreditnom birou. Bilo je i zahteva žiranata za vraćanje novca sredstva obezbeđenja nakon otplate obaveza i izvršavanjem obaveza iz ugovora o kreditu. Pritužbe su se između ostalog odnosile i na smanjenje visine kamatne stope za kredite u otplati, kao i vrstom i visinom naknada koje su definisane zaključenim ugovorima o kreditu, nasleđivanju duga po kreditima, kreditnim karticama i tekućem računu - ukazuju u NBS.
Pritužbi je bilo i na naplate naknada po osnovu vođenja tekućeg računa, potom na naknade, provizije i kamate koje se odnose na korišćenje platnih kartica, promenom tipa kursa strane valute pri zaduživanju računa kreditne kartice korišćene u inostranstvu...
Ostavi komentar