EUR 117,74 USD 106,05 CHF 108,31

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.08.19. :: 117.7720 rsd

Tekst objavljen: 20.08.2016 14:30        


Finansijski stručnjaci pripremaju predlog propisa o ličnom stečaju prezaduženih građana. Dužniku se ostavlja deo novca potreban za egzistenciju. Stečajni upravnik raspolaže primanjima.

Zbog duga za struju i vodu - bankrot!

Građani Srbije koji imaju problem u otplati kredita ili sa dugovanjima za struju ili vodu, mogli bi u dogledno vreme da proglase lični bankrot i dobiju stečajnog upravnika koji bi nadgledao njihove finansije.

Kako "Novosti" saznaju, radna grupa sastavljena od finansijskih stručnjaka priprema propis koji bi regulisao ovaj problem, dok je, u skladu sa Akcionim planom Vlade za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, planirano da se izradi studija o opcijama u pogledu uvođenja ličnog stečaja, kao i o uporednoj praksi drugih zemalja. Posle studije trebalo bi da usledi odluka da li je ovaj postupak primeren domaćim uslovima.

Lični bankrot se, inače proglašava kada dužnik više ne može da izmiruje obaveze prema svojim poveriocima (na primer, bankama, Poreskoj upravi ili javnim preduzećima). Na prodaju se nudi njegova imovina i imenuje stečajni upravnik koji, između ostalog, brine i o njegovim finansijama. Dužniku se

NUŽNI SMEŠTAJ I MINIMALNA PRIMANjA

Banke se najčešće obezbeđuju pomoću hipoteke, administrativne zabrane na platu, a ima i zaloga. Pa, ako je dužnik stavio hipoteku i ne može da plaća kredit, cela kuća će otići "na doboš".

U slučaju ličnog bankrota, hipoteka ili administrativna zabrana na platu ne bi važila u potpunosti, već bi se odnosila na deo kuće, odnosno plate. Građanin bi u tom slučaju imao pravo na nužni smeštaj i minimalna primanja.
ostavlja deo novca, potreban za egzistenciju (egzistencijalni minimum), i on ima pravo da zadrži deo imovine koji je izuzet od stečaja.

- U svetu postoje dva koncepta ličnog stečaja - anglosaksonski i kontinentalni. U SAD, kada pojedinac zapadne u dužničku krizu povereniku predaje svu imovinu, a dugovi mu se po okončanju stečaja otpisuju. Evropski model je drugačiji.

Prezaduženi građanin se predaje u ruke supervizora, prodaje mu se imovina, nastavlja da radi i otplaćuje dugovanja. Supervizor, inače, određuje i sumu novca koja je dovoljna za preživljavanje. Određen je spisak stvari koje se ne mogu prodavati radi namirenja obaveza, poput odeće, obuće i drugih predmeta za ličnu upotrebu, kao i hrane i ogreva za tri meseca za dužnika i njegovu porodicu. Sve ostalo ide na doboš - objašnjava Mlađen Kovačević, ekonomista.

U ovom trenutku, kako navode u NBS, ne žele da prejudiciraju odgovore, niti potencijalna rešenja.- Ono što je nesporno jeste da u ovom segmentu nema najboljih rešenja, već samo dobrih praksi, od kojih treba iskoristiti ono što odgovara za svaku zemlju - ističu u našoj centralnoj banci.

- Imajući u vidu navedeno, NBS će, u saradnji sa nadležnim ministarstvima i međunarodnim finansijskim institucijama, ići ka rešenju koje će biti primereno našim uslovima.

Kako kažu ekonomisti, Srbiji je bliži kontinentalni model koji funkcioniše po principu da dužnik narednih pet do osam godina radi za poverioce, ali će posle toga imati šansu za novi početak, jer će biti oslobođen odgovornosti za isplatu svih svojih dugovanja. Anglosaksonski model je drugačiji.

Američko društvo je produžnički orijentisano, oprašta dugove, ali takođe predviđa i izuzeće nekih dugovanja. Tako, na primer, od trenutka proglašenja stečaja, građanima se opraštaju dugovi prema bankama (tamo su banke prilično nasrtljive i lako daju kredite, pa se na neki način smatraju i odgovornim za lošu procenu klijenta koji ne može da vraća novac), ali im se ne otpisuju zaostale alimentacije, na primer.

Razlozi zbog kojih kod nas još nije donet ovakav propis, po mišljenju stručnjaka, jesu to što ovako osetljivi zakoni zahtevaju besprekorno funkcionisanje državnog i sudskog sistema, ali i veću platežnu moć građana. U Srbiji, inače oko 100.000 građana teško otplaćuje uzete kredite, dok je na jednom specijalizovanom portalu oglašeno oko 1.900 stanova i kuća koji se prodaju.

REGION

 U Hrvatskoj, gde je usvojen Zakon o ličnom bankrotu polovinom 2014. godine, u blokadi je bilo gotovo 317.000 građana, koji su dugovali gotovo 3,66 milijardi evra. Sada, u ovoj zemlji oko 600 građana je zatražilo lični bankrot i finansijskog staratelja, jer ne mogu da izmiruju obaveze.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
voda dug finansijski stručnjaci struja lični bankrot građani Srbije

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana