Zbog klimatskih promena sve manje hrane u Maliju

DJIMEBOUGOU, MALI, 17. maja (Tanjug) - U Maliju nikada nije bilo lako obezbediti dovoljno hrane, ali klimatske promene već pustoše zapadnu Afriku zbog nepouzdanih padavina. Niz malih promena, kao što je izgradnja rezervoara za vodu, ribnjaka i proširenje povrtnjaka pomažu porodicama da opstanu u jednoj od najsiromašnijih zemalja. Umesto velikih ulaganja, ti mali projekti su ključni za proizvodnju hrane za brzorastuću p

DJIMEBOUGOU, MALI, 17. maja (Tanjug) - U Maliju nikada nije bilo lako obezbediti dovoljno hrane, ali klimatske promene već pustoše zapadnu Afriku zbog nepouzdanih padavina.
Niz malih promena, kao što je izgradnja rezervoara za vodu, ribnjaka i proširenje povrtnjaka pomažu porodicama da opstanu u jednoj od najsiromašnijih zemalja. Umesto velikih ulaganja, ti mali projekti su ključni za proizvodnju hrane za brzorastuću populaciju.
Posle godina previranja u toj zemlji, UN i nevladine organizacije finansiraju i sprovode te jednostavne, ali spasonosne projekte, prenosi Rojters, opisujući kako vetar kovitla prašinu kroz isušena polja sela Djimebougodu u centralnom Maliju, gde ljudi kopaju utaban pesak kako bi ojačali nasip na kanalu u kojem ima nešto vode za žedna polja.
Vlada gotovo da i nije prisutna u brojnim selima poput ovog, u kojem su kolibe od blata i slame, gde nema struje, tekuće vode i interneta, ni malih prodavnica, a najbliži grad je udaljen oko 40 kilometara. Makadamskim putevima kreću se kola koja vuku magarci i velika bela terenska vozila medjunarodnih organizacija.
Kišna sezona stiže u junu, ali za sada nema mnogo posla u tom uspavanom selu, pogodjenom sušom, koje se nalazi na pola puta izmedju glavnog grada Bamaka i mauritanske granice.
U mršavoj sezoni, pre kiša, stanovnici sela koriste jeftine kineske mobilne telefone koje pune pomoću auto akumulatora, ćaskaju u hladovini ili rade na projektima pomoći, kada su im sredstva na raspolaganju.
"Mi i dalje ne možemo da proizvedemo dovoljno hrane za selo, ali još uvek radimo na tome", kazao je lokalni šef fondacije Tonson Rojters Maheta Sako.
Mali se suočava sa nizom problema u nsabdevanju hranom -od rasprostranjenog siromaštva, sukoba, nestašice vode di klimatskih promena i brzog povećanja broja stanovnika.
Zbog klimatskih promena, zeztve su sve slabijhe i mnogi stanovnici sela su planirali da se presele u gradove u potrazi za psolom, ali će tamo vreovtano stajati u redu za nezaposlene. Zbog toga je obezbedjivanje dovoljnih količina vode značajno, kako bi se sprečile te migracije.
Političke prepreke, uključujući i pobune na severu i niz smena vlasti u glavnom gradu ometaju i ono malo ostvarenog oporavka.
Zemlja je suočena sa sušom poslednjih 10 godina; kiša dolazi uglavnom od juna do septembra i tada mnogo otiče sa presušenih polja, odvlačeći sa sobom humus.
Sako je istakao da ključnu ulogu ima vodovodna infrastruktura, jednostavna za upravljanje, kao što je ona sagradjena u tom selu. Izbojci zelene trave postoje samo na strani zida gde se čuva voda, dok je samo nekoliko metara dalje samo prašnjavi smedji pesak.
Svetski progam za hranu finansira projekt u kojem lokalnom mušakrcima daje nešto novca pre sezone sadnje. Voda je odskočna daska za sve druge aktivnosti, je kad seljaci imaju dovoljno vode, mogu da podižu povrtnjake, drže životinje i sade voće, kažu u fondaciji, dodajući da je krčenje šuma veliki problem u selu.
UN procenjuju da 1,8 miliona stanovnika Malija gladuje. Zemlja uglavnom izvozi pamuk i ši orahe, ali zato uvozi pirinač, a predstavnici vlade smatraju da to nije normalno, pogotovo što ima dosta zemljišta u dolini reke Niger, koje bi moglo da se navodnjava.