EUR 117,53 USD 106,10 CHF 107,10

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 22.11.19. :: 117.5396 rsd

Zajmovi za prozore i vrata u 11 banaka

Objavljeno: 08.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Obećani subvencionisani krediti građanima za unapređenje energetske efikasnosti stanova i kuća po svoj prilici mogli bi da krenu sledeće nedelje. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje ove nedelje bi trebalo da potpišu ugovor sa 11 banaka koje su se odazvale na poziv, između kojih će građani birati onaj koji je njima najpovoljniji.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je u saradnji sa Republičkim fondom za zaštitu životne sredine, izdvojilo 300 miliona dinara za unapređenje energetske efikasnosti u stanovima i kućama, plus milijardu za objekte javne namene.
Tim parama će država subvencionisati kamate na kredite koje će odobravati izabrane poslovne banke, kojima će građani, korisnici kredita, dostavljati zahteve sa dokumentacijom za odobravanje zajmova.

Dogovoreno je da valuta kredita bude u dinarima ili u EUR-ima. Za kredite u dinarima maksimalni iznos je 1,5 milion dinara sa rokom otplate do 60 meseci, uz jednokratne troškove obrade od jedan odsto iznosa kredita koje plaća korisnik kredita. Fond će subvencionisati kamatu obračunatu po kamatnoj stopi od deset procenata na godišnjem nivou i banci uplatiti unapred za ukupan period otplate kredita.

Maksimalan iznos kredita u evrima je 15.000 evra sa rokom otplate do 120 meseci i minimalnim učešćem korisnika kredita od 30 procenata vrednosti projekta. Troškove obrade kredita snosi korisnik zajma i oni ne mogu biti veći od 0,5 odsto jednokratno od iznosa kredita. Fond će subvencionisati iznos  kamate obračunate po kamatnoj stopi od pet procentnih poena na godišnjem nivou od odobrenog iznosa kredita i platiti banci unapred za ukupan period otplate kredita u dinarskoj protivvrednosti.

Banke imaju mogućnost da pojedinačno utvrđuju uslove obezbeđenja, minimalni rok otplate, kamatnu stopu i druge bitne elemete otplate kredita koji nisu utvrđeni javnim pozivom.

Koliko će građana uspeti da obnovi spoljnu stolariju, ugradi energetski efikasnije peći, kotlarnice lli postavi solarne sisteme, zavisi od iznosa kredita koji budu tražili od banaka. Međutim, koliko god mali iznos da traže, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić smatra da će se poboljšati toplotna izolacija u veoma malom broju stambenih objekata jer bi čak oko 1,3 milion stanova u Srbiji trebalo da se rekonstruiše, za šta je neophodno čak pet milijardi evra. Ili bitno je da posao bar počne.
 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana