EUR 117,48 USD 106,66 CHF 107,64

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 13.11.19. :: 117.4823 rsd

Velikim bankama za Basel III nedostaje 566 mlrd dolara

Objavljeno: 17.05.2012


Vesti izvor: Kamatica, Banka

Najvećih 29 svetskih banaka mora će da poveća svoj kapital za 566 milijardi dolara ili će morati da otpiše oko 5,5 milijardi imovine do 2018. godine kako bi se uskladile s novim kapitalnim standardima koje propisuje Basel III, navodi se u studiji agencije Fitch, a prenosi The Financial Times. 

Spomenute banke bi vlasiti kapital u odnosu na kraj 2022. godine trebale da povećaju za 23 odsto, što otprilike odgovara trostrukom iznosu njihove ukupne godišnje dobiti, navodi se u saopštenju Fitchova sektora za makrokredite.

Fitchove procene su prvi pokušaj da se proceni ukupni uticaj regulatorne reforme Basel III i potreban nivo dodatnog kapitala za "globalne finansijske institucije sa značajnim uticajem na ukupni sastav". Analiza pokazuje da se 29 vodećih takvih institucija još uvek suočava sa velikim problemima da do 2018. godine ispune nove i strožije propise.
Tri mogućnosti

S obzirom da se zahtevi Basela III i potrebe za dodatnim kapitalom računaju kao odnos kapitala i ponderisane rizične aktive, banke nove zahteve mogu da ispune na tri načina - zadržavanjem dobiti,  dokapitalizacijom ili smanjenjem aktive. Najverojatnije će većina banaka koristiti kombinaciju te tri mogućnosti.

Američke banke najteže pogađa zahtev da poveća kapital koji pokriva rizične aktivnosti, dok je evropskim bankama problem preciznija definicija što se smatra kapitalom.

- Dok je procenjeni kapital potreban da se ispune zahtevi Basela III otprilike isti po regijama, američke banke suočavaju se sa relativno jačim porastom rizične aktive s obzirom na žarište njihovog trgovanja - kaže analitičar Fitcha Jim Moss.
Procena BIS-a

Potrebe za dodatnim kapitalom su prema Fitchovim procenama veće od procene iz prethodnih studija, uključujući i procenu Banke za međunarodna poravnanja (The Bank for International Settlements -BIS) objavljenu u aprilu prema kojoj bi 103 velike banke, među kojima je i 29 globalno važnih finansijskih institucija koje su obuhvaćene Fitchovim istraživanjem, trebale 486 milijardi evra dodatnog kapitala, odnosno oko 1,4 puta više od njihove godišnje dobiti.  

BIS-ova procena temeljila se na podacima o aktivi s kraja juna 2011. godine umesto podataka sa kraja godine, i ne uključuje međusobna potraživanja 29 "globalnih finansijskih institucija sa značajnim uticajem na ukupni sistevm", što nivo rizične imovine kod tih institucija poduže sa 7 na 8 do 9,5 odsto.

Ako velike banke odluče da ispune kapitalne zahteve u potpunosti sa izdavanjem novih akcija, smanjiće se povrat na uloženi kapital. U proteklih sedam godina prosečni povrat izosio je 10,8 odsto, a dokapitalizacijom bi pao na 8,5 odsto.

- Jedan od načina da banke srednjoročno očuvaju nivo povrata na uloženi kapital usprkos strožim kapitalnim zahtevima je kroz rizičnije aktivnosti koje nisu u potpunosti obuhvaćena novim propisima, uključujući nove oblike regulatorne arbitraže - kaže Martin Hansen iz Fitchovog istraživačkog tima. 

Španiji rastu troškovi zaduživanja

Troškovi zaduživanja u Španiji verovatno će da porastu, jer će država prodati oko 2,5 milijarde evra trogodišnjih i četvotrogodišnjih obaveznica.

Za vrednosnicu s dužim rokom otplate kupcima bi mogla da se plati kamatna stopa od oko 5 odsto, u poređenju sa malo iznad 4 odsto na poslednjoj aukciji održanoj pre dve nedelje, javlja BBC.

Na aukciju će uticati nova bojazan da bi situacija u Grčkoj mogla da izazove novu bankarsku krizu u Španiji. Premijer te države izjavio je kako bi troškovi zaduživanja mogli da postanu "astronomski".

Mariano Rajoy pozvao je evropske čelnike da javno podrže visoko zadužene evropske zemlje i dodao kako bi trebalo da spusti nivo duga kako bi se podstaklo poverenje tržišta.

- Sve su te mere namenjene kako bismo se izvukli iz rupe u kojoj smo se našli - rekao je Mariano.

Španija je u recesiji, a nezaposlenost raste. Ulagači su zabrinuti zbog situacije u javnim finansijama i bankarskom sektoru. Reforme bankarskog sektora, troškovi zaduživanja nastavili su da rastu.

Prinosi su značajno porasli na sekundarnom tržištu, zbog čega će verovatno isto da se desi na vladinoj aukciji.

 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana