EUR 117,48 USD 106,66 CHF 107,64

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 13.11.19. :: 117.4823 rsd

Inflacija jede dug i štednju Nemaca

Objavljeno: 01.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, Danas

Predlog Berlinu da poveća inflaciju bio bi kao kad bi Srbija tražila od Nemačke da kupuje dinar po kursu jedan evro - 80 dinara, kaže ekonomista Nebojša Savić. 

Filip Agion je sjajan momak i sjajan ekonomista ali, kao i kod nekih naših ekonomista, šta će govoriti zavisi od toga koga tog trenutka savetuju. Pozivom Nemcima da povećaju svoju inflaciju, Agion praktično poručuje da Francuzi neće da rade kao Nemci, odnosno da će da ostanu pri svojoj najkraćoj radnoj nedelji na svetu koja iznosi 34 časa prema nemačka 42, kaže Nebojša Savić, profesor Fefa u Beogradu.

On dodaje da je predlog ekonomskog savetnika francuskog predsednika Fransoa OIanda samo deo međuevropskih natezanja u kojima svako brani svoju poziciju. 

Savić, koji važi za jednog od naših boljih poznavalaca svetskih iskustava sa inflacijom, tvrdi da je ona „lažna mera za podsticanje rasta“, ali ne osporava da „može da deluje“. "Ali Nemci imaju iz istorijskih razloga paničan strah od inflacije i taj predlog kod njih ne može da prođe", misli Savić.

Vratio se, međutim, na scenu i kontroverzni nemački socijaldemokrata Tilo Saracin, koga su iz rukovodstva Bundes banke izbacili zbog tvrdnji da je nemački multikulturni model propao i kvalifikacija na račun imigrantskih grupa, koje su ocenjene kao uvredljive.

Promovišući svoju novu knjigu posvećenu evru, Saracin se obrušava na nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea zato što „tvrdi da je inflacija od tri odsto prihvatljiva, a istovremeno prodaje nemačke državne obveznice uz kamatu od samo 1,5 odsto“.

- To znači da Šojble već računa sa tim da će državni dugovi biti obezvređeni i taj će čovek biti novi šef evrozone", kaže Saracin. 

Ako bi se refinansiranje (zamena postojećih skupljih jevtinijim dugovima) dugova Nemačke države sledeće tri godine nastavilo uz kamatu od prosečno dva odsto pri inflaciji od tri odsto, nemački javni dug bi do 2030. iznosio 58 odsto umesto 82 odsto BDP-a, kao sada, a ako bi inflacija bila pet odsto, taj bi dug bio prepolovljen tokom sledećih devet godina, izračunao je Frankfurter algemajne cajtung. Na čiji račun? Na račun štediša čiji bi ulozi bili umanjeni.

Zašto se to dešava? Kao rezultat kombinacije finansijske represije, odnosno držanja ključnih kamata centralnih banaka na nivou oko nule, ogromne nesigurnosti pre svega institucionalnih investitora kojima je sada bitnija sigurnost novca nego dobit, i inflacije koja postepeno raste.

Nemačka nije ta koja je najviše profitirala iz postojećeg konfuznog finansijskog stanja. Stabilne ekonomije ne mogu da se odbrane od bežanja gomile nezaposlenog keša u njihove valute ili državne obveznice.

Dvogodišnje obveznice Švajcarske plasiraju se na tržištu za negativnu rentu od 0,18 procenata, a profitirale su i obveznice Holandije i skandinavskih zemalja. Danci su, tvrdi Frankfurter algemajne, prošli još bolje od Nemaca - na dve godine se zadužuju uz prinos poverilaca od 0,04 odsto. 

Inflaciju do pet odsto kao rešenje postojećih problema s rastom i dugovima kao prihvatljivu je već krajem 2010. godine promovisao ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Olivije Blanšar, kao vrlo izgledno dugoročno rešenje video je i bivši glavni ekonomista Evropske centralne banke Nemac Jirgen Štark, koji je nezadovoljan odlukom da ECB kupuje državne obveznice podneo ostavku, a simpatije prema tom rešenju gaji i nobelovac Pol Krugman. 

I zaista, Nemačka se jedva pre nedelju dana zadužila na dve godine za oko pet milijardi evra po kamati nula, što znači da će kad dug prispe vratiti manje nego što je uzela. Čak i desetogodišnje nemačke obveznice, koje se smatraju relevantnim za cenu duga jedne države, plasiraju se po kamati od samo 1,37 odsto. Dakle gotovo za čitav procenat ispod nemačke inflacije koja iznosi oko 2,2 odsto. A samo jedan procentni poen kamate manje, štedi nemačkom ministru finansija Šojbleu 20 milijardi evra godišnje, računaju nemački mediji.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana