Sve veće kašnjenje u otplati kredita građana i te kako brine banke, ali se sporovi sa klijentima retko završavaju na sudu. Do sada u Srbiji oko 110.000 korisnika zajmova nije u stanju da otplaćuje dug,a na sudu je tek nekoliko slučajeva. Bankarima je u interesu da svoj zajam naplate na bilo koji način, a sve češće i pogodbom.
Problematični krediti opterećuju rezultate poslovanja banaka, pa je bankarima u interesu da sa klijentima na bilo koji način reše zastoj u vraćanju uzetih pre svega kratkoročnih - gotovinskih i potrošačkih zajmova.
| Gotovinski i potrošački krediti, kao i kreditne kartice, obično su obezbeđeni sa dve menice koja se aktiviraju ukoliko građanin prestane da plaća kredit, a u radnom je odnosu, odnosno zaposlen. Za ovim se pribegava vrlo retko, i uglavnom se traže druga rešenja - od mirovanja zajma do produžetka otplate. U pitanju su zaposleni koji ne primaju plate ili su im plate drastično smanjene, a firme u stečaju. |
Kako su mnogi uzimali zajmove u evrima sa depozitom, prvo im se preostali dug umanjuje za iznos položenog depozita, a ostatak se prebacuje u dinare sa dogovorenim grejs peridom (najčešće do pola godine) i produžava rok otplate.
Naravno, u ovom slučaju se pomaže dužniku da nastavi sa otplatom rata, ali se s druge strane povećava kamata. Jer, krediti u evrima su imali znatno manje kamate od današnjih dinarskih zajmova.
Tako, neko ko je uzeo gotovinski kredit u evrima sa kamatom od 12 odsto na godišnjem nivou, prelaskom na dinarsku pozajmicu morao bi da otplaćuje kamatu od najmanje 25 odsto godišnje. Ali većina građana prihvata i takve uslove, kako bi se rešili problema u koji su zapali.
Veći je problem za građane kada ostanu bez posla da nastave sa otplatom rata. U tom slučaju, banka jedan period prihvata da zajam miruje, ali najduže do dve godine.
Ukoliko ni posle tog roka klijent nema mogućnosti da vrati dug, kredit se smatra dospelim u celosti. Tada može da se pokrene sudski spor, ali parnice traju i do tri godine. Ako zajam nije obezbeđen hipotekom, a klijent nema pokretne ili nepokretne imovine, dolazi do otpisa duga.
- Do sada se nijednom nije desilo da smo nekome plenili nameštaj, belu tehniku ili neke lične stvari, jer kratkoročni kredit nije plaćen - kažu bankari.
Ostavi komentar