Vremena kada je Srbija bila prvak po ažurnosti u vraćanju kredita ostala su daleko za nama. Otkako je počela kriza pa do danas, broj građana i privrednika koji imaju teškoća da na vreme servisiraju svoje obaveze se utrostručio.
Podaci Udruženja banaka Srbije govore da problema s vraćanjem zajmova imaju svaki deseti građanin i svako četvrto preduzeće. Za pojedine zajmove i sami bankari znaju da će ih veoma teško naplatiti, a njihova jedina uloga u portfolijima je da opterećuju bilanse.
| Sigurno je da među obezbeđenjima i dugovanjima ima svega i svačega: atraktivnih placeva u užim gradskim jezgrima, starih zgrada na takvim lokacijama, njiva, pašnjaka i vinograda. Sve to u ova krizna vremena teško nalazi cenu koju bankari priželjkuju. S druge strane, u većini kuća osnovanih stranim kapitalom imaju iskustva s tranzicijom, znaju da vrednost nekretnina, a posebno zemljišta, raste kako se zemlja približava Evropskoj uniji. Zato i ne žure s licitacijama, smanjenjem cena, otpisom i sličnim merama koje se primenjuju u zemljama tržišne privrede. Tačnije, bankari se nadaju da bi to, ako nije već kredit koji donosi prihod od kamate, jednog dana moglo postati unosna investicija. |
Bankarima bi na prvi pogled odgovaralo da se reše večitih dužnika. Kada bi se bilansi očistili od tih potraživanja, svi bismo dobili jasniju sliku o tome koliko je snažan bankarski sektor u Srbiji i svaka pojedina finansijska kuća. Ali... od velike je važnosti kako to da se uradi.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi "banke same mogle da se potrude da nešto urade i da organizuju licitaciju takvih potraživanja pa ko da više neka ga preuzme. Tako bi se, recimo, dug mogao otkupljivati po jedan evro za svakih deset od zajma".
Među nenaplaćenim potraživanjima od banaka mnogo je imovine na koju su stavljene hipoteke ili upisana zaloga kao obezbeđenje za zajmove. Kada je s vraćanjem počelo da škripi, banke se nisu libile da takvu imovinu izlože prodaji.
Tu su luksuzne vile i automobili pa proizvodne linije, stanovi, kamioni i niko da se javi da to kupi. Kovačević objašnjava da će banke kod te imovine morati da revidiraju cenu. Kada se nešto ne proda iz dva ili tri puta na licitiranju ili nekoliko meseci od oglašavanja, treba smanjiti cenu.
Ostavi komentar