Novac i taktika koju je država izabrala za borbu sa istorijskom stopom nezaposlenosti, očigledno nisu dovoljni da smanje red na birou. Tako će i u ovoj godini samo na novčane naknade, koje prima 69.960 nezaposlenih, potrošiti 18,9 milijardi dinara, što je čak pet puta više nego za sve mere zapošljavanja zajedno!
Istu metodu država je primenila i prošle godine, pa se zato u ovom času na zvaničnom spisku može pobrojati 778.579 nezaposlenih, bez nade da će se on skratiti.
| Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kaže da "pravo na te naknade imaju oni koji su, bez sopstvene krivice, ostali bez posla, uglavnom zato što su proglašeni tehnološkim viškom ili su dobili otkaz usled stečaja, bankrota, likvidacije preduzeća. A dok su bili zaposleni, imali su obavezu da svakoga meseca, osim za poreze i doprinose, izdvajaju i dodatnih 1,75 odsto plate za naknadu u slučaju nezaposlenosti baš iz razloga da bi sebi obezbedeli kakvu-takvu sigurnost u slučaju da ostanu bez posla". |
- Tako smo zahvaljujući programima aktivnih mera u 2010. zaposlili 150.000 građana, u 2011. godini 180.000, a 2012. čak 205.000 nezaposlenih - kaže Srđan Andrijanić iz NSZ.
Ipak, dok jedni silaze sa biroa, drugi se penju, pa se konačan spisak nezaposlenih još ne skraćuje.
- Tome svakako ne pomaže ni izrazito loša kvalifikaciona struktura nezaposlenih jer većina nije konkurentna na tržištu rada - dodaje Andrijanić.
- Čak 217.294 nema nikakvih kvalifikacija, pa ni osnovnu školu, a oni su među najzastupljenijima na našoj evidenciji (27,01 odsto). A još 32.448 nezaposlenih spada u polukvalifikovane radnike. Treći stepen srednjeg obrazovanja ima 198.585 (25,51 odsto), a četvrti 221.364.
Poslu se, međutim, u ovom času nada i 59.551 fakultetski obrazovan građanin i 62 koji su stekli i doktorat.
Ostavi komentar