Ogromna većina od oko 13.000 zaposlenih u bačkopalanačkoj opštini (više od 57.000 stanovnika) ni posle desetak dana kako je objavljeno da je za mart u toj opštini isplaćen najveći prosek u Srbiji od 69.240 dinara, ne prestaje da priča o toj informaciji.
Objašnjenje je stiglo od Republičkog zavoda za statistiku - prosek zarada u martu u Bačkoj Palanci, kaže se u odgovoru, uvećan jer su izvestioci Republičkom zavodu prikazali isplatu bonusa.
Takvo objašnjenje je najbliže realnosti, vele oni koji ovde rmbaju za 20.000-30.000 dinara mesečno.
Isplaćeni menadžerski bonusi samo slabo upućenima stvorili su iluziju blagostanja u ovoj opštini u kojoj blizu 10.000 ljudi čeka posao. Istina je da ovde nekoliko velikih firmi dobro radi, a najveće i najuspešnije kompanije to su bile i pre privatizacije, odnosno prodaje multinacionalnim kompanijama, koje su otpustile gotovo polovinu radnika i nastavile dobar posao.
Sada je centralno pitanje u ovdašnjoj ne samo običnoj već i privrednoj čaršiji – koliko to ima menadžera? Jer, ako je isplata menadžerskih bonusa – a mogu biti u visini do 20 odsto zarada u prethodnoj godini – uvećala prosek zarada 13.000 zaposlenih za više od 200 evra u jednom mesecu, maštu raspaljuje moguća zarada tokom godine?!
U vremenu bede ljudi se bave jednim od najgorih poslova na svetu – broje tuđe pare! Jedini koji su – logično, osim dobitnika bonusa – zadovoljni, odnosno trljaju ruke, su oni koji brinu o budžetu opštine.
Doduše, šuška se o tome da su u nekim kompanijama bonuse ostvarili i oni koji nisu menadžeri, ali po strogim kapitalističkim pravilima o tome se ćuti, a da nije statistike, možda o bonusima ne bi znali ni nečiji najbliži!
Ostavi komentar