Neisplaćen zajam lošeg dužnika – platiće dobri klijenti banaka. Ovu istinu bankari neće reći baš u lice, već će biti sakrivena iza formulacije da „bankama zbog loših zajmova rastu oportunitetni troškovi koji oni prevaljuju na nekog drugog”. Drugim rečima, ono što ne zarade na jednom klijentu prihoduju od drugog. Kroz veće kamate, podrazumeva se.
Nenaplativi zajmovi postali su veliki kamen o vratu i preduzeća i banaka. Jer, zbog velikih izdvajanja po ovom osnovu, koja služe kao zalog da će, uprkos njihovoj nenaplativosti, finansijski sistem ostati stabilan bankama, umrtvljena su pozamašna sredstva.
Trenutno banke u rezervi moraju da drže 600 milijardi dinara ili bezmalo šest milijardi evra. Više od njihovog kapitala koji iznosi oko 5,2 milijarde evra. Nevraćeni krediti „teški” su oko 250 milijardi dinara, a ostatak su rezervacije – obavezna i ona na loše zajmove.
Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić kaže da je ova pozamašna suma realan trošak banaka, a one taj izdatak od nekoga moraju da naplate. Rečju, cenu loših zajmove mora da plati neko drugi, a to je dobar dužnik.
On kaže da se bankama ne može zameriti takvo ponašanje, jer se slično dešava i kod plaćanja drugih obaveza. Redovne platiše struje ili poreza i te kako se ljute kada vide da država prašta dugove, otpisuje kamate, a sve to ide na teret poreskih obveznika.
Banke sa visokim učešćem loših zajmova odobravaju manje kredita. Kada to i čine uslovi su im lošiji, jer teže da troškove lošeg portfelja prebace na bolje klijente. Osim toga, loši dužnici ne doprinose ekonomskoj aktivnosti, a imovina se ne realocira kod efikasnijih „igrača”.
Ostavi komentar