Rumunski poslodavci, u trci za profitom, u potrazi su za što jefitnijom radnom snagom. Zato se sve više okreću ka - Srbiji. Biznismeni u Temišvaru uveliko se raspituju kako da, posle ulaska u EU, nadomeste osetan odliv kvalitetnog stručnog i zanatskog kadra na Zapad - uvozom radnika iz komšiluka, odnosno, iz naše zemlje.
Još se ne zna precizno kolike su i kakve potrebe Rumunije za radnom snagom. U zapadne zemlje, zbog više zarade i bolje sveukupne perspektive, poslednjih godina otišli su brojni stručnjaci, ali i kvalitetna kvalifikovana radna snaga.
| MANJAK MAJSTORA I FIZIKALACA U Rumuniji je stopa nezaposlenosti oko šest, a u Temišvaru samo tri odsto. U gradu sa oko 400.000 stanovnika, i pored ekonomske krize, radi se i gradi. Doduše, ne u ranijem obimu, ali u dovoljnoj meri da - manjka majstora i fizikalaca. Tamošnji vlasnici građevinskih firmi napominju da bi rado prihvatili naše zidare i ostale građevince, dodajući da bi bili nešto bolje plaćeni nego u Srbiji. |
Uhlebljenje u Temišvaru i okolini zasad je pronašao manji broj naših državnjana. Tek nekoliko desetina žitelja Srpske Crnje biciklima svakodnevno odlazi u pet kilometara udaljeni Žombolj s druge strane državne međe.
Naši ljudi rade u nemačkom fabričkom pogonu za izradu komponenti za potrebe automobilske industrije. Plata im od 300 do 400 evra. Crnjani su, kada je o radnom angažmanu u Rumuniji reč, u prednosti u odnosu na ostale Banaćane, jer im je granični prelaz u njihovom mestu.
Da funkcionišu pre devet godina zatvoreni malogranični prelazi kod Nakova i Mokrina sigurno bi se mnogi Kikinđani, Čokani, pa i Novokneževčani već uhlebili u nekoj rumunskoj firmi.
Ostavi komentar