Građani Srbije zaduženi su po kreditnim karticama sa 37 milijardi 337 miliona dinara, što je oko 500 evra po stanovniku. U svetu kreditne kartice služe za kupovinu na rate, iako je uz keš kredite to najskuplji vid zaduživanja, a kod nas je to kratkoročna pozajmica da se preživi.
Klasični krediti stagniraju, ali zaduženost po kreditnim karticama raste. U poslednjih 15 meseci broj kreditnih kartica porastao je sa milion 41 hiljade na milion i 116 hiljada, a minus je sa 36,4 porastao na preko 37 milijaradi dinara.
| Direktor za stanovništvo Banke Inteza Vlastimir Vuković kaže da su oni predviđeni da budu sredstvo kreditiranja. - To je neka vrsta supstitucije kreditnih proizvoda, ne samog načina plaćanja, a kada gledamo kakvi su to obimi, oni poprimaju određenu dimenziju da njih ima sada više nego što ih je bilo ranije, ali nisu u toj meri konkurencija kešu - rekao je Vuković. |
Dušan Uzelac, direktor portala Kamatica, kaže da "građani ne troše taj oblik zaduženja i te kartice na kupovinu nekih stvari, nego na puko preživljavanje, plaćajući neke goruće probleme i račune".
Bankari preporučuju pažljivije raspolganje karticama, jer je kamata na minus i do 30 odsto godišnje, pa građani brzo dostignu limit zaduženja iz koga se teško izvlače.
Direktor u OTP banci Ivan Radojčić kaže da kreditna kartica po definiciji treba da finansira neku tekuću potrošnju ili kupovinu garderobe, a klijenti su počeli sve više da koriste kreditne kartice, da podižu gotovinu na bankomatima, što je izuzetno skupo.
Uz takozvane instolment kartice ili čekove situaciju je daleko lakše kontrolisati. To važi i za čekove koji bi trebalo da budu sredstvo plaćanja sa datumom dospeća, što često nije slučaj.
Ostavi komentar