“Veliki rizik” – te dve reči odmah nas asociraju na poslovanje banaka kod nas. Zbog kreditnog rejtinga od mršavih BB minus i sporog puta ka Evropskoj uniji, kamate su visoke, a kada će dole niko ne zna, pa ni čuvena Đekna.
Da sve to može izgledati malo drugačije uverio se jedan domaći klijent, vlasnik kompanije. Kredit je nekoliko puta reprogramirao, koristio grejs-periode, mučio se i sastavljao s kraj s krajem.
| Što se tiče bankara, oni u Srbiji mogu da se raduju kada stigne neko sa džepovima punim para. Podaci kažu da s isplatom zajmova kod nas duže od 90 dana kasni 19.000 preduzeća. Nivo nenaplativih kredita privredi dostigao je tri milijarde evra. Za banke su krediti u docnji dupli trošak: ne samo što čekaju na rate koji im se ne plaćaju već na njih imaju i dodatne rezervacije. Po tom osnovu, u Srbiji je izdvojeno više od četiri milijarde evra. Kada se te brojke saberu, jasno je zašto bankari oberučke dočekuju klijenta koji je došao da vrati dug, bez obzira na to je li u prethodnom periodu bio ažuran ili nije. |
On njima novac, oni njemu menicu i čist račun, a možda i nova saradnja. Naravno da ne treba biti u zabludi da je banka ovde izgubila jer je kroz kamate davno naplatila svoj interes, ali je indikativno da je počelo i cenkanje s klijentima – daj šta daš pa gde se nađemo.
O tome ima li s bankarima pogađanja kada se radi o sumi duga naš čovek, menadžer u jednoj od finansijskih kuća koje su osnovane stranim kapitalom, kaže da sve zavisi od odredbi ugovora koji je zaključen.
U pitanju je solventan klijent, samim tim banka ima razloga da ga zadrži i za buduće poslove.
Osim toga, klijenti iz sfere privrede se drugačije tretiraju nego građani: za prve ne važi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Kada se pojavi klijent koji ima novac, banka može obračunavati kamatu s manjom dozom rizika i to je već šansa da se ostvari ušteda.
Ostavi komentar