Dinarskog kredita nema ispod 20 odsto kamate. Po svemu sudeći, dok god se poskupljenje struje ne „ugradi“ u ostale cene, ne možemo da očekujemo jeftiniji dinar. Jer, Narodna banka Srbije, koja utvrđuje visinu osnovne kamatne stope, upravo to koristi kao mehanizam obuzdavanja inflacije.
Kad očekuje porast cena, NBS podiže i ovu stopu. A, na osnovu nje, „zidaju“ se i ostale dinarske kamate u zemlji.
Koliko su, zapravo, dinarski zajmovi preskupi, najbolje pokazuju konkretni primeri dužnika. Od 65.500 dinara, koliko je dužnik platio na ime osam mesečnih rata, čak 50.800 dinara mu je obračunato na ime vraćanja kamate. Glavnicu je u istom periodu umanjio za jedva 14.700 dinara.
Iako je mesečna rata uvek ista, banka, po pravilu, u prvim mesecima otplate više „zahvata“ na ime kamate, a manje na ime otplate glavnice duga. Ovo je najviše uočljivo kod zaduženja na dugi rok.
Tako se, na primer, kod dinarskog kredita sa kamatom od 20,5 odsto, na rok od osam godina, udeo kamate i glavnice u rati izjednačava tek posle više od 50 plaćenih rata.
U tom trenutku, dužnik je otplatio oko 120 odsto iznosa koji je pozajmio, a ostalo mu je da plati još oko 70 odsto uzetog kredita...
Da li će NBS „udovoljiti“ pozivima pojedinih ekonomista i zvaničnika da spusti referentnu kamatnu stopu, biće poznato već u utorak. Izvršni odbor NBS na sednici u utorak odlučuje da li će ovu kamatu ostaviti na nivou od 11,75 odsto.
Naslov je pretenciozan. Trebalo bi da pise krediti, a ne samo dinarski krediti, jer je situacija slicna, ili ista kada su u pitanju i krediti u evrima.