Unakrsna kontrola prihoda i imovine počeće od sledeće godine. Do tada imućni građani Srbije mogu poreznicima dobrovoljno da prijave šta sve poseduju. Može da se prijavi sve, od štednje u bankama, do njiva i pašnjaka.
Pojedini su sve što imaju državi deklamovali i tokom 2004. godine, pa će novi popis pokazati da li im je imovina rasla istim tempom kao i registrovani prihodi.
Unakrsna kontrola poreznike bi, između ostalog, trebalo da dovede do neprijavljenih, pa i neoporezovanih prihoda.
Ideja je da se utvrdi za koliko je nekom porasla imovina. Ako mu je za pet godina imovina, na primer, porasla za 20.000 evra, trebalo bi da ima dokaz da su mu i prihodi porasli toliko. Ukoliko je u međuvremenu prijavio za svega pet hiljada evra veće prihode, onda mora da dokaže odakle mu preostalih 15.000 evra.
Većina imućnih građana Srbije svoje nepokretnosti vodi na ime svojih kompanija. A preduzeća porez na imovinu ne plaćaju po tržišnoj, već po knjigovodstvenoj vrednosti, koja je po pravilu daleko manja od stvarnosti.
Ukoliko građanin privatnu imovinu prenose na firmu, postoji način da se to utvrdi. U tom slučaju će se povećati njegov udeo u toj firmi. I ako država unapredi svoju evidenciju, van domašaja joj je sve ono što naši imućni građanin poseduje u inostranstvu.
To nije samo problem Srbije. Upravo zbog toga se poslednjih meseci javlja napetost u odnosima Švajcarske i nekih evropskih zemalja. Postavlja se pitanje treba li ona da obelodani uloge u švajcarskim bankama.
Ostavi komentar