Država će uskoro imati opipljiv podatak sa koliko poslovnog prostora stvarno gazduje i kako ga koriste njene institucije. Sav višak, ukoliko ga bude, mogao bi da se proda ili izda pod zakup.
Bez podrobnog popisa svoje imovine ne može se znati kolika je vrednost objekata, a još manje da li se nešto može prodati.
| Upitan da li će deo prostora ponudi tržištu, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu, procenjuje da neće biti viška. On kaže da jedino trenutno može da se proda deo vojne imovine, jer Vojska ima 400 objekata viška. Osim kod vojske veliki deo zarobljenog državnog zemljišta i nekretnina koje nisu u funkciji nalazi se u javnim preduzećima. Tako Železnice Srbije raspolažu sa preko 700.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i 12.000 hektara zemljišta. |
- Mnogi od njih su raštrkani i na po sedam-osam adresa, što znatno otežava rad. Neki organi zakupljuju prostor dok su neke državne zgrade prazne. Tek kada prikupimo sve podatke i kada budemo videli koliko racionalno je iskorišćen prostor znaćemo da li ima viška - kaže Veljko Odalović, generalni sekretar vlade.
Srboljub Panić, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu, kaže da činovnički aparat zauzima okvirno između 150.000 i 180.000 kvadrata poslovnog prostora. Međutim, u jednom trenutku pre nekoliko godina je procenjivano da je potrebno obezbediti još 50.000 kvadrata. Što ne znači da je i sada tako.
Mnogi su očekivali da će se administracija smestiti u zgradu Palate federacije (bivši SIV). Panić smatra da na to ne treba računati, jer zdanje od oko 60.000 kvadrata u Novom Beogradu nije funkcionalno.
- Neki kabineti imaju po 100 kvadrata, a toaleti 80 kvadrata. Ugrađena je centralna ventilacija, koju je vreme pregazilo, pa su radnici ministarstva pajserima razbijali prozore da bi udahnuli malo vazduha. Mnogo bi bilo skupo njeno prilagođavanje današnjim potrebama - kaže Panić.
Ostavi komentar