Dana 18. decembra, Svetska banka je objavila procenu pada realnog BDP-a Srbije od dva posto u 2012. godini.
Loše vesti stalno dolaze iz Srbije, piše londonski Ekonomist i podseća da je Svetska banka poslednja u nizu organizacija koja je revidirala naniže svoju procenu rasta za 2012, na nivo koji predstavlja najgoreim ekonomskoim učinak na zapadnom Balkanu.
Nezaposlenost je skočila na 26,2 odsto u oktobru, sa 170.000 radnih mesta izgubljenih tokom 2012. Inflacija je dvocifrena, kao poslednica šokantnog rasta cena hrane, a dinar je pod pritiskom. Priliv stranih investicija je presušio jer su investitori “zbrisali” od ekonomskih nedaća u Srbiji.
Postoji nekoliko razloga zašto je Srbija završila tako loše. Kao i druge zemlje, na nju je negativno uticala recesija u evrozoni.
Srbija je morala i da se suoči sa teškim zimskim vremenskim prilikama početkom 2012, što je imalo negativan uticaj na ekonomsku aktivnost. Širom regiona suša je imala poguban uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Kao i drugi, Srbija je teško pogođena rastom međunarodne cene hrane.
Tu su i neka specifična objašnjenja za Srbiju. Izbori početkom 2012. doveli su do fiskalne relaksacije u 2011. i novu vladu suočili sa velikim budžetskim deficitom.
Stopa nezaposlenosti je među najvećim u regionu, pošto je neumoljivo porasla od niskih 13,3 odsto u martu 2008, i to je zadržalo domaću potrošnju na dno.
Vlada predviđa rast od 2,5 odsto u 2012, polažući nadu u proizvodnju u fabrici Fijata u Kragujevcu. Poljoprivreda se takođe očekuje kao spasilac. To su potencijalne svetle tačke za Srbiju.
Međutim, sumorna perspektiva za evrozonu, koju očekuje još jedna godina ekonomske krize, ne sluti na dobro za rast tražnje na glavnim izvoznim tržištima Srbije.
Ako vlada potpiše i novi aranžman sa MMF-om, biće pod pritiskom da istraje u fiskalnoj konsolidaciji i strukturnim reformama, što će imati negativan uticaj na zapošljavanje i domaću tražnju.
Ostavi komentar