Kriza na Kipru je, kako se čini, bajata vest - nova zemlja oko koje se treba brinuti je Slovenija. Slovenija ima iza sebe prilično lošu nedelju, uz skok kamatnih stopa na obveznice na 5,4 odsto, usled strahovanja da će joj biti potrebna međunarodna finansijska pomoć, navodi Vašington post.
U prošlonedeljnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) navodi se da su, zbog ogromnog broja rizičnih zajmova, banke zapale u probleme, pa je obim nenaplativnih kredita u tri najveće slovenačke banke porastao sa 15,6 odsto iz 2011. na 20,5 odsto u 2012. Gotovo trećina tih kredita odobrena je privatnim firmama.
| Više od 30 odsto Slovenaca smatra da njihova nova vlada treba da štedi na račun plata zaposlenih u javnom sektoru, ali su vrlo rezervisani prema mogućem povećanju poreskih stopa ili prodaji državne imovine kao načinu za smanjenje budžetskih izdataka. Za sniženje plata 160.000 zaposlenih u javnom sektoru izjasnilo se 31 odsto građana. S podizanjem stope PDV-a, koji trenutno iznosi 20 odsto, složilo bi se 11,5 odsto ispitanika, s podizanjem trošarina 15 procenata, a s prodajom državne imovine 12 odsto anketiranih. |
Marko Kranjec, član slovenačke centralne banke i ECB, smatra da Sloveniji ipak neće biti potreban međunarodni spas, budući da je situacija u toj zemlji mnogo lakša nego na Kipru. Kiparski bankarski depoziti vrede oko 800 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje, u odnosu na svega 125 odsto u Sloveniji.
Da Slovenija ima vlastitu valutu, problem bi bilo relativno lako rešiti. Ona je, međutim, nema i zbog toga se nalazi na ivici provalije, zaključuje "Vašington post".
Ostavi komentar