Dve trećine zaposlenih u Srbiji, u Anketi o radnoj snazi, reklo je da na poslu ostaje i ”posle zvona”, a čak 203.126 je potvrdilo da njihova radna nedelja traje duže od 60 časova. Ovi radnici kažu da njihov trud nije plaćen i da dodatak za prekovremeni rad dobije tek poneki srećnik.
- U poslednje tri godine bez posla je ostalo 270.000 radnika, pa je činjenica da neko te poslove, za istu platu, mora i da nadoknadi. A to su upravo radnici koji u privatnom sektoru rade dok god ima posla, a često i prekovremeno - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.
| Ni sudovi nisu pokazali dovoljnu efikasnost jer je 558 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zastarelo, kao i da su 1.073 poslodavaca platila penale u ukupnom iznosu od samo 161.565.001 dinara. U Inspektoratu za rad kažu da je za zloupotrebu prekovremenog rada propisana novčana kazna od 30.000 do milion dinara. Najveća globa sleduje kompanijama, dok je preduzetnicima predviđena upola manja kazna. |
U UPS, ipak, sumnjaju da je prekovremeni rad prisutan u obimu u kojem tvrdi Zavod za statistiku, jer je, kako podsećaju, u poslednje tri godine obim svih poslova opao za 30 odsto.
Ni inspektori rada se na terenu nisu uverili da su svi zaposleni baš ovoliko eksploatisani, pre svega zato što je zloupotrebe teško dokazati. Tako su rešenja za otklanjanje nedostataka vezanih za radno vreme lane dobila samo 152 poslodavca, iako je prekontrolisano 492.598 zaposlenih.
U Inspektoratu rada, međutim, primećuju da je prekovremeni rad sve prisutniji, ali i da je sve teže kazniti nesavesne poslodavce.
Prekovremeni rad je najzastupljeniji u delatnosti trgovine na veliko i malo, proizvodnje prehrambenih proizvoda, uslugama smeštaja i ishrane, zdravstva i socijalne zaštite, finansijskih, tehničkih i poslovnih usluga.
Ostavi komentar