Kada počne da vodi zemlju nova norveška vlada biće suočena sa sasvim drugačijim problemom od većine vlada u svetu - umesto da razmišlja o krizi i štednji, moraće da se pozabavi pitanjem kako da upravlja ogromnim bogatstvom.
Jedan od aspekata tog problema je takozvano "pregrevanje" ekonomije. Ako više novca ode u potrošnju, i cene će skočiti.
| Upravljanje fondom je osmišljeno da bude transparento i pošteno. Iako ga nadzire norveško Ministarstvo finansija, na dnevnoj bazi njime upravlja norveška Centralna banka. Etički komitet za investicije brine o izbegavanju kompanija koje se smatraju štetnim (poput onih za proizvodnju duvana i oružja, ili onih koje zapošljavaju decu). |
Posledice? Cene stanova porasle su prošle godine gotovo za 6 odsto. Radnici su dvostruko skuplji nego u komšiluku, u Evropskoj uniji.
A tu je i "sitnica" koja se odnosi na nadzor nad državnim socijalnim fondom, koji se neprestano uvećava zahvaljujući upravo novcu od nafte. Državni penzioni fond, kako se zvanično zove, ili naftni fond, kako ga svi zovu, verovatno je najveći socijalni fond na svetu.
Njegova vrednost trenutno iznosi oko 760 milijardi dolara, a očekuje se da će do 2020. godine premašiti 1,1 bilion. U vlasništvu fonda nalazi se u proseku 2,5 odsto svake registrovane evropske kompanije.
Fond nije opterećen dugovanjima kao što je, recimo, isplata penzija (njegov naziv navodi na pogrešan zaključak). Time je obezbeđen veliki operativni prostor.
- Sve države oko nas primorane su da smanjuju troškove. Naš najveći problem je u tome što nam je bogatstvo tako ogromno da postoji opasnost da ga uludo potrošimo na projekte koji nisu dovoljno isplativi - kaže Ejstein Derum, glavni ekonomista DNB banke, najveće u Norveškoj.
Od kraja devedesetih godina, Norveška je odgovorno investirala prihode od nafte u fond koji je, na duži rok, trebalo da obezbedi finansiranje države blagostanja. Fond najčešće ulaže u akcije, obveznice i nekretnine, a da bi se izbeglo "pregrevanje" novac je uglavnom plasiran izvan Norveške.
Ostavi komentar