Indikativni kurs Evra na dan 02.12.20. :: 117.5715 rsd
Tekst objavljen: 19.03.2013 14:11        


U Timočkoj Krajini ovog proleća, u saradnji sa Englezima, niču novi plantaže sa najskupljom gljivom na svetu. Naime, umesto tradicionalnih ratarskih kultura, mnogi poljoprivrednici u Negotinskoj i Timočkoj Krajini ovog proleća odlučili su se za gajenje tartufa na leski.

Na istoku Srbije otkrili zlatnu žilu: Gaje tartufe

Najskuplja gljiva na svetu, čija cena po kilogramu dostiže i hiljadu evra, mnogi kažu da je i moćan afrodizijak, našle su u lešniku idealnog partnera, a u istočnoj Srbiji, po mišljenju stručnjaka londonskog investicionog fonda "Grin laboratoris", idealne uslove.

Kilogram košta 550 evra

Kilogram crnog tartufa, čija je kolevka Francuska, a plantažno se gaji u Italiji i Španiji, na svetskom tržištu košta 550 evra. Najkvalitetniji, beli tartuf, koji može da naraste i do veličine manje lubenice je 1.000 evra po kilogramu. U Kini je 2007. italijanski 1,5 kilograma težak beli tartuf prodat na aukciji za 330.000 dolara.
U jesenjoj kampanji na teritoriji Srbije podignuto je 150 plantaža na ukupnoj površini od 33 hektara. Ovog proleća, samo na teritoriji sedam opština Borskog i Zaječarskog okruga podići ćemo oko 15 plantaža površine od 10, 20 i 30 ari.

Engleska kompanija sa proizvođačem deli dobit tako što farmerima daje 70 odsto prihoda, a zadržava 30 odsto. Navodno, gajenje ovih zasada nije komplikovano, a posle tri godine u kojima nema roda, može da donese mesečnu dobit i do 2.000 evra.

Prvi rod skupocene gljive očekuje se posle treće godine, a berbu obavljaju stručnjaci Fonda. Prinosi su u početku maltene simbolični, a vremenom se uvećavaju.

U periodu od četvrte do desete godine prosečan prinos lešnika po sadnici je tri kilograma, a tartufa 150 grama. Od desete do 30. godine, kada je period maksimalnih prinosa, sadnica prosečno daje pet kilograma lešnika i 250 grama tartufa.

2 komentara

  1. User image
    Andrej 26.03.2013 9:36

    Kad napišete ovako afirmativan članak o nekom poslu i pomenete kako se radi sa "Engleskom kompanijom" onda vi ustvari na neki način kažete da je tu sve u redu, a da ustvari niste saznali apsolutno ništa o tim "Englezima". Niste napisali čak ni kako se ti "Englezi" zovu i šta ih to čini Englezima - da li su to ustvari Rumuni, Ukrajinci, Francuzi ili Čačani koji su otvorili firmu u Engleskoj za 20 funti?
    Napisali ste koja je cena raznih tartufa u Francuskoj i Kini - da li će te cene biti važeće i za naše proizvođače? Naravno da neće, kad se još nešto u Srbiji prodavalo po svetskim cenama?
    Da li ste možda imali uvid u ugovor koji su proizvođači potpisali? Ima li u njemu nekih nejasnoća i muljanja?
    Vidite kako je puno pitanja, kad neko hoće da napiše pravi novinarski članak.

  2. User image
    Risto Panovski-Fitopatolog 03.04.2013 14:19

    Veoma interesantan napis o Micorizi. Molim Vas ako je moguce da mi posaljete kontakt za englesku firmu. Zelim da im se obratim za saradnju sa istim ciljem u R. Makedoniju.
    Unapred zahvalan.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
agrar poljoprivrednici poljoprivreda Srbija tartufi

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana