Zvanični kurs Evra za dan 30.11.20. :: 117.5822 rsd
Tekst objavljen: 14.01.2013 8:31        


Srpski benzin, hleb, mleko, kisela voda, slatkiši, sladoledi i kafa – nisu srpski! Iako se svi nabrojani proizvodi prave u fabrikama koje u Srbiji postoje nekoliko decenija, od kojih je najmlađa stara 16 godina, na čelu ovih kompanija danas su stranci. 

Najuspešnije "srpske" firme su u stranim rukama

“Vlasnici Srbije” uglavnom su investicioni fondovi sa egzotičnih ostrva, ali nije zanemarljiv ni broj kompanija iz bivših jugoslovenskih republika. Novac koji su u Srbiju uložili meri se stotinama miliona evra, ali se, nažalost, velikom delu ovog novca gubi trag.

Zbog čega najuspešnije srpske kompanije mogu da funkcionišu samo pod “stranom čizmom” pitanje je za državu, ali i predstavnike poslovnog sveta u Srbiji.

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE

Jedna od najuspešnijih srpskih kompanija postoji od 1949. godine, kada je bila preduzeće za istraživanje i proizvodnju siroove nafte.



Četiri godine kasnije preimenovan je u “Naftagas”, u čiji su sastav kasnije ušle i rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, kao i pančevačka Azotara. Godine 1973. nastao je Jugopetrol, od koga je 1991. godine nastao NIS.

Privatizacija srpskog giganta počela je 2007. godine. Za kupovinu ove kompanije bili su zainteresovani Gazprom njeft, MOL Grupa, OMV, Helenik Petroleum, Rompetrol i Lukoil. Ipak, 25. januara 2008. godine, nakon brojnih političkih trzavica, Srbija i Rusija potpisale u sporazum kojim je 51 odsto akcija NIS-a prodato ruskoj kompaniji Gazprom njeft za 400 miliona evra.

Gazprom njeft je peti po veličini proizvođač nafte u Rusiji.

TELENOR

Devedesetih godina, u vreme kada je mobilni telefon bio luksuz i poptuna novina, na srpskom tržištu osnovana je kompanija “Mobtel 063″.



Nakon turbulentne decenije poslovanja i smene vlasti 2000. godine, jedan od osnovnih ciljeva nove vlasti bio je provera poslovanja ove kompanije i sankcionisanje onih koji su se ogrešili o zakon.

Godine 2005. Mobtel je prodat austrijskom investitoru, a 2006. godine konačno ga je, na licitaciji, kupila norveška firma “Telenor”, i to za frapantnih 1,513 milijardi evra.

BEOGRADSKA PEKARSKA INDUSTRIJA

Firmu koja na srpskom tržištu postoji od 1946. godine, oktobra 2006. kupila je kompanija “Ist point”, vlasnika Zorana Drakulića, sa sedištem u prestonici Kipra, Nikoziji. Međutim, Drakulić je kompletnu kompaniju u aprilu 2012. godine prodao američkim investicionim fondovima RC2 i Darbi.

IMLEK, BAMBI BANAT I KNJAZ MILOŠ

Najvećeg srpskog proizvođača mleka, ali i još nekoliko mlekara po Srbiji kupio je investicioni fond “Salford” 2003. godine.



Ovaj fond je većinski vlasnik oko 79 posto akcija u “Imleku”, 82 posto akcija u “Mlekari Subotica”, a poseduje i Mlekaru Zaječar. Takođe, u vlasništvu ovog fonda bila je i “Mlekada Novi Sad”, ali je ona, uz velike tenzije i nemire, zatvorena jula 2012. godine.

Od fabrike keksa koja je “nikla” 1967. godine, “Bambi Banat” 2006. godine postaje Koncern zdrave hrane i sa 1.500 zaposlenih i godišnjom proizvodnjom od 18.000 tona.

Srpska kompanija sa najburnijom “privatizacionom pričom” svakako je akcionarsko društvo “Knjaz Miloš” iz Aranđelovca. Priča o privatizaciji ove firme počela je još 2000. godine, a krajem 2004. godine 57 odsto akcija “Knjaza” kupio je investicioni fond sa Kajmanskih ostrva “FPP Balkan Limitid”. Međutim, svega nekoliko meseci kasnije, u februaru 2005. godine ovaj IF prepustio je upravljanje aranđelovačkom kompanijom – “Salfordu”.

Od kada se ime IF “Salford” pojavio na srpskom tržištu, a posebno u srpskim medijima, spekulisalo se da iza njega stoji poznati biznismen Milan Beko, ali ovo nikada do kraja nije potvrđeno.

FRIKOM

Najveći srpski proizvođač sladoleda i smrznutih proizvoda “PKB Frikom MDD” osnovan je sedamdesetih godina 20. veka.



Jedna od prvih privatizovanih kompanija upravo je “Frikom”, kog je 2003. godine za 11 miliona dolara kupio “Agrokor” iz Hrvatske.

Ova hrvatska kompanija u to vreme je u svom vlasništvu imala i hrvatskog proizvođača sladoleda “Ledo”. Utoliko je neobičnije delovala najnovija transakcija, kada je “Ledo” od “Agrokora”, na Beogradskoj berzi, preuzeo 95,83 akcija odsto udela u osnovnom kapitalu tog proizvođača.

SOKO ŠTARK I GRAND PROM

Nakon Drugog svetskog rata, 1966. godine, integracijom pekare “Soko” i Fabrike čokolada i bombona “Nada Štark” nastala je Fabrika keksa, čokolade i bombona “Soko-Nada Štark”, preteča današnje fabrike.



Danas jedan od vodećih proizvođača kafe u Srbiji, “Grand kafa”, nastala je 1997. godine, a 2004. godine proširio se na tržište Bosne i Hercegovine. Tridesetog juna 2005. godine, “Grand kafa” je preuzela 94 odsto akcija “Štarka” i time postala njegov većinski vlasnik.

Iste godine, 75 posto akcija ove firme prodato je najvećoj slovenačkoj prehrambenoj kompaniji ”Droga Kolinska” za 58 miliona evra. Tri godine kasnije, marta 2008. godine, “Kolinska” je kupila i preostalih 25 posto akcija i time postala većinski vlasnik. Međutim, cena ovog dela akcija do danas je ostala poslovna tajna.

“Droga Kolinska” je u julu 2010. godine prodata hrvatskoj “Atlantik grupi” za 382 miliona evra od čega su oko 150 miliona dugovi “Kolinske”.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
frikom bambi Imlek telenor naftna industrija srbije kompanije Srbija soko štark knjaz miloš

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana