Iz nekoliko banaka potvrđeno je da su im iz NBS tražili podatke o trgovanju devizama 23. maja i 1. juna, kada je tražnja za evrima bila neuobičajeno visoka, a posle najave Jorgovanke Tabaković da će istražiti da li se neko okoristio o odbranu vrednosti dinara. Uprkos tome što je NBS u ta dva dana prodala gotovo 170 miliona evra, dinar je zabeležio oštar pad od 0,6 odnosno 0,4 odsto.
Ovo je potvrda najave Jorgovanke Tabaković, guvernera NBS, da će nadležni proveriti da li se neko okoristio o odbranu vrednosti dinara.
Pritom je u prvom slučaju, samo dan ranije, 22. maja evro vredeo 114,44 dinara, da bi 24. maja skočio na 115,8 dinara, što je pad dinara od čak 1,22 odsto. Inače, samo u tri dana te nedelje s kraja maja je NBS morala da interveniše sa čak 140 miliona evra, a domaća valuta je nastavila nezadrživo da pada.
Spekulišu i stranciPored domaćih bankara koji zarađuju na razlici između prodajnog i kupovnog kursa, na srpski dinar se klade i stranci koji zarađuju na razlici između kamata u inostranstvu i kod nas. Grube su procene da je lane u zemlju iz tog razloga ušlo između 300 i 700 miliona evra, te da je NBS morala u istom iznosu da interveniše iz deviznih rezervi kad je taj novac početkom ove godine počeo da odlazi iz zemlje. |
Slično je bilo u petak, 1. juna, kad je NBS intervenisala u jednom jedinom danu sa ogromnom sumom od 90 miliona evra, ali je uprkos tome dinar nastavio da tone. Na odbranu dinara od početka godine NBS je potrošila 1,35 milijardi evra iz deviznih rezervi.
Zato je NBS bankama koje najviše trguju devizama nedavno poslala zahtev da joj dostave podatke o tome za koga su i iz kog razloga kupovale devize, jer postoji sumnja da je neka banka ili firma namerno obarala dinar, znajući da će NBS da troši devize.
Iz centralne banke poručuju da imaju običaj da vanredno kontrolišu da li su u određenom periodu neke firme kupovale devize bez uredne dokumentacije o uvozu robe i usluga, kao i da li su se banke kartelski dogovarale da zajednički pritiskaju kurs.
Dosadašnje kontrole centralne monetarne vlasti su utvrdile da banke u većini slučajeva kupuju i prodaju devize za svoje klijente, uglavnom firme koje kupuju ili prodaju robu iz inostranstva. Međutim, dešava se da obim na tržištu deviza bude veći jer banke trguju špekulativno ne bi li zaradile na razlici između kupovnog i prodajnog kursa.
Bankari ne negiraju špekulacije, ali poriču da one mogu presudno uticati na obaranje domaće valute prema evru.
- Zaboravlja se da su za slab dinar krivi pre svega loši ekonomski osnovi - visok budžetski deficit, mali priliv stranih investicija i slab izvoz - navodi jedan bankar.
Ostavi komentar