Nemačka privlači stotine hiljada stranaca iz najrazličitijih zemalja. Među njima je veliki broj stanovnika Evropske unije iz južne i istočne Evrope. Prošle godine se u Nemačku doselilo oko 300.000 više ljudi nego što se iz nje iselilo.
Veliki broj Grka, Španaca ili Bugara veruje da je preseljenje u Nemačku jedina šansa da sami zarađuju za život. U njihovim zemljama vlada visoka nezaposlenost – i nema izgleda da će uskoro biti bolje.
| Za stručnjake poput Štefana Krenerta iz berlinskog Instituta za stanovništvo i razvoj doseljavanje predstavlja šansu za nemačko društvo. Ipak, već bi se trebalo spremati za sledeću privrednu krizu. Pouku možemo izvući iz Španije, kaže Krenert. U jednom periodu 2005. godine migranti su se masovno zapošljavali, jer su bili neophodni građevinskoj industriji – ali su migranti bili i među prvima koji su izgubili posao. Slična opasnost postoji i u Nemačkoj, u fazi opadanja upravo migranti rizikuju socijalne probleme. |
Dolazak radne snage iz inostranstva ima i jednu skrivenu dimenziju: ono što Nemačka dobija, zemlje porekla gube. To na primer važi za državnu kasu: U Nemačkoj je situacija opuštenija zbog kvalifikovanih radnika iz inostranstva, ali u njihovim domovinama državni budžet gubi novac zbog takozvanog „odliva mozgova“.
U pojedinim južnoevropskim zemljama broj mladih ljudi se i onako smanjuje zbog bele kuge. Tako se stvara problem – kratkoročno gledano te zemlje brinu za manji broj nezaposlenih, ali u budućnosti neće imati dovoljno radne snage da stanu na sopstvene noge.
Ostavi komentar