Prodajni i kupovni kurs evra u menjačnicama nikada nisu bili bliži, a razlika proteklih dana ide do svega 20 para. "Plaćamo 112, prodajemo za 112,20 dinara", stajalo je u večernjim satima, na nekoliko menjačnica u centru Beograda. Pri tome je zvaničan srednji kurs bio ispod 112 dinara!
- Gazda je rekao da toliko plaćamo - kratko nam je odgovorio radnik za šalterom menjačnice na pitanje koliko je isplativo da za evro plaćaju više od srednjeg kursa.
| Menjači koji prave nelojalnu konkurenciju, ipak, ne krše zakon. Odlukom o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova, Narodna banka Srbije propisala je samo da najniži prodajni kurs menjača u jednom danu ne sme biti jednak njegovom najvišem kupovnom kursu. Dakle, u istom danu menjač ne sme da otkupi evro ili ga proda po istoj ceni, a da li će raspon da bude samo 20 para zakonodavca ne zanima. Propisano je još samo da ovlašćeni menjač, ukoliko naplaćuje proviziju za otkup i prodaju deviza, taj procenat ne menja u toku dana. On sme da bude najviše tri odsto. |
- To je nelojalna konkurencija. Oni, praktično, posluju sa gubitkom. Jer, banka nama, menjačima, danas prodaje evro po 112 dinara, a oni ga od građana otkupljuju po istoj ceni, a prodaju svega 20 para skuplje. Tako na 10.000 evra imaju zaradu od svega 2.000 dinara - kaže vlasnik menjačnice koja ima uobičajeni raspon između otkupnog i prodajnog kursa.
Koliko deviza on treba da promeni da bi zaista zaradio da plati porez, radnike, zakup i sve ostale troškove? Ovo je bukvalno uništavanje konkurencije, pa će na kraju opstati samo onaj ko duže izdrži - kaže on.
A građani se, naravno, rukovode sopstvenim interesom i devize menjaju tamo gde više dobijaju, pa radije ulaze u menjačnice koje imaju viši otkupni kurs.
Proteklih dana građani u menjačnicama češće prodaju devize, nego što ih kupuju. Menjači ovo objašnjavaju jednostavno: vreme je slava, pa ljudi vade "iz šteka" ono što su godinu dana štedeli za tu priliku.
Ostavi komentar