Dok iz Narodne banke Srbije stižu najave da za dve, tri nedelje građani mogu da očekuju rešenje za otplatu kredita u švajcarskim francima, u Srbiji je izgleda na pomolu prva kolektivna potrošačka tužba koju će povesti jedna potrošačka organizacija.
Kako je najavio advokat dr Petar Milutinović, pravni savetnik Udruženje za zaštitu potrošača i korisnika finansijskih usluga IUSTA, ovo udruženje poziva sva zainteresovane korisnike kredita indeksirane u švajcarskim francima da zajednički ostvare zaštitu prava.
– Sve bitne okolnosti slučaja ukazuju da ne postoji pravno ili bilo koje drugo opravdanje da označeni ugovori o kreditu ostanu na snazi – istakao je Milutinović.
Rate postale veliko opterećenjeKako objašnjava dr Petar Milutinović, svaka novčana obaveza dužnika može biti određena ili odrediva. Obaveza dužnika je određena ako je iskazana u apsolutnom iznosu, odnosno kao određena suma duga dužnika, bilo da se radi o dinarskoj bilo deviznoj obavezi. Suprotno tome, novčana obaveza dužnika je odrediva ako su u ugovoru navedene činjenice i podaci na osnovu kojih se može pouzdano utvrditi visina novčane obaveze dužnika u vreme dospelosti novčanog duga.S obzirom na permanentnu inflaciju, a radi održavanja kupovne moći novčanog potraživanja poverioca, stranke obično ugovaraju takozvane indeksne klauzule, koje mogu biti robne, valutne i zlatne, s tim što zlatne klauzule nisu dozvoljene po našem pravu. Označenim valutnim klauzulama se visina novčanog duga povećava srazmerno povećanju tržišne cene određene robe ili pak srazmerno povećanju vrednosti određene konvertibilne strane valute. – Naime, ako se korisnik kredita obavezao da plati rate u visini dinarske protivvrednosti 100 švajcarskih franaka, tada dolazi do povećanja dinarskih vrednosti rata i to srazmerno povećanjem kursa jednog švajcarskog franka prema dinaru. Permanentno i osetno povećanje vrednosti kursa jednog švajcarskog franka za dinar, a u uslovima ekonomske krize, gubitka posla i smanjenja plata zaposlenih, prouzrokovali su to da su rate kredita postale suviše veliko materijalno opterećenje za većinu korisnika kredita koji su indeksirani u švajcarskim francima – zaključuje naš sagovornik. |
– Postoje dva načina da se reše problemi i novonastale sporne pravne situacije, a koje se nisu mogle predvideti u vreme zaključenja ugovora o kreditu. Prvi, administrativnim putem u smislu da nadležni državni organi i NBS donesu odgovarajuće propise koji će direktno i indirektno regulisati nastale probleme i sporne pravne situacije– ističe naš sagovornik.
Drugi, kaže, sudskim putem u smislu pravilne primene materijalnog, odnosno ugovornog prava prema važećim zakonima.
Nedavno je u medijima najavljeno da NBS i Udruženje banaka predlažu rešenje da se produži rok otplate i promene strukture rate koja se odnosi na glavnicu i kamatu, s tim da rešenje bude sveobuhvatno, odnosno da se produženje roka odnosi na kredite indeksirane u švajcarskim francima i evrima i da ono bude prihvatljivo za banke i korisnike kredita.
– Svakako da je svaka pogodnost korisna i prihvatljiva ako je u interesu korisnika kredita. Međutim, mišljenja smo da se problemi i sporne situacije ne mogu suštinski rešiti na ovaj način, tim pre što u uslovima ekonomske krize nije realno očekivati bitno poboljšanje materijalnih prilika korisnika kredita i svođenje njihovih obaveza na prihvatljivu meru– ističe predsednik udruženja IUSTA. On kaže da rešenje treba tražiti na osnovu primene opštih pravnih načela i principa ugovornog prava, kao i načela i ciljeva Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
U osnovi postoje dva moguća pristupa u rešavanju nastalih sporova, objašnjava. Prvi, da se označena indeksna klauzula proglasi neustavnom i nezakonitom, te da se izbegne njena primena. Drugi je, ističe, da se zaključeni ugovori o kreditu revidiraju u skladu sa načelima Zakona o obligacionim odnosima.
Što se tiče prvog pristupa u udruženju IUSTA smatraju da je teško osporiti ustavnost i zakonitost označenih valutnih klauzula, jer se radi o zakonitom načinu određivanja obaveze korisnika kredita, a koji je istorijski prihvaćen i nikada do sada nije postojala takva ocena da se radi o obliku određivanja novčane obaveze koji nije pravno i suštinski prihvatljiv.
– Mislimo da treba ići na reviziju ugovora o kreditu shodno načelu ekvivalencije, poštenja i savesnosti i ravnopravnosti ugovornih strana, a što pretpostavlja posebnu ekonomsku analizu i dostavljanje konkretnih dokaza koji bi bili osnov za primenu označenih načela ugovornog prava– naglašava Petar Milutinović.
Možda grešim, ali banke nisu uzimale CHF iz inostranstva da bi nama plasirale stambene kredite već su nam dale dinarske kredite i vezale ih za CHF. Prilikom puštanja kredita banke su se lepo preračunale da zarade na tim kreditima i ako CHF ostane na istom nivou. Kako je CHF skoro duplirao svoju vrednost banke su zaradile ogromne količine para za kratko vreme, i to im se usladilo i sada neće da se odreknu tog izvora.
Moj predlog je da se krediti u CHF prebace u EUR po paritetu CHF-ERU na dan puštanja kredita. Tj da se ostatak duga koji još nismo otplatili, da se prebaci u EUR po paritetu koji je važio na dan puštanja.
Banke bi dobile kredite indeksirane u EUR, tj. kao da smo uzeli kredit u EUR. Na tim kreditima takođe imaju zaradu, samo ne ovoliku kao u CHF. A korisnici kredita bi dobili manju mesečnu ratu, i glavnica kredita bi se dovela na realnu vrednost. Pošto je sada glavnica kredita nakon 5 godina plaćanja, veća od početne vrednosti.
Neće, neće, neće se tražiti na sudu. Kako saznaje Informer, jedno rešenje moglo bi da bude da se glavnica duga iz “švajcaraca” prebaci u dinare ili evre po kursu koji je važio kada je klijent uzimao kredit. To bi umanjilo dug za oko 25.000 građana koji su zeli ovakav kredit. Banke bi u tom slučaju, morale da otpišu deo pozajmice.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da je Udruženje banaka Srbije štitilo interese samo banaka. Ona smatra da ovo udruženje nije vodilo računa o tome da će i banke imate probleme ako građani ne mogu da otplate kredite u švajcarskim francima.
Ako to ne urade sada, uradiće za 3 godine, jer za 3 godina, 50% ljudi neće moći to da plaća.
Uz dužno poštovanje, ipak su građani Srbije plitke pameti i lako ih je žedne prevesti preko vode. To i sada pokušavaju banke i bojim se da će uspeti u tome. Njihova "velikodušna ponuda sa produženjem roka otplate i grejs periodom" je potvrda onoga što je, u svom komentaru, naveo i g-din Nikola Grmuša, da im se oslačala mogućnost da zarade i preko projektovane zarade pri odobravanju kredita. Potpuno se slažem sa njegovim predlogom i želeo bih da napomenem da sam isti predlog uputio mojoj banci, a potom i NBS, ali nisam uspeo ništa. Moja prepiska i rat sa njima trajala je zadnje3 godine. Odgovor NBS je bio neodređeno negativan " Ban Ki Munovski" bez želje da se upusti u rešavanje problema kredita indeksiranih u CHF. Dubokog sam uverenja, da je NBS njihov mentalni mentor i sve što su do sada banke radile, radile su uz amanet NBS. Mnogo je negativnih primera za to, počev od ustrojstva rada banaka, kamata, štelovanja kursa kada se naplaćuju rate kredita, itd. Nemam objašnjenje otkuda sada zaokret u svemu ovome osim da ih je neko, nama nepoznat, pritisnuo i naterao da učine nešto po tom pitanju ili guvernerka Jorgovanka Tabaković. Nadam se da će se, posle svega, naći pravo rešenje i spasiti hiljade porodica od "nesrećno uzetog kredita indeksiranog u CHF" i agonije u kojoj su se našle. To, što nude banke sa produženjem roka i grejs periodom, nije nikakvo rešenje i samo oni sa nedostatkom ganglija u glavii, bi prihvatili.