Petnaest dana uoči isteka roka, porez na imovinu vredniju od 300 hiljada evra prijavilo samo 100 ljudi. Za one koji raspolažu velikom imovinom, kraj meseca je rok da takvu imovinu prijave radi unakrsne provere njenog porekla.
Istovremeno, građani sa boljim primanjima su do petka mogli da podnesu prijavu za dodatno oporezivanje dohotka. Tu obavezu imali su svi koji su u prošloj godini zaradili više od 2.067.000 dinara.
Prvi put, ove godine na udaru unakrsne provere biće i imovina, ali samo ona vrednija od 35 miliona dinara. Imetak za čije poreklo ne bude dokaza biće oporezovan sa 20 odsto.
Stručnjaci ocenjuju da je efekat za budžet zanemarljiv u odnosu na važnost uspostavljanja fiskalne discipline.
- Tako da onaj ko ostvaruje prihod, kupuje neku nekretninu, treba da to potkrepi odgovarajućim dokazom da li je kredit, pozajmica ili neki drugi vid prihoda, tako da bude jasan izvor prihoda iz koga se kupuje ta imovina - objašnjava ekonomista Mališa Đukić.
Za unakrsnu proveru imovine Poreska uprava će koristiti podatke o dohotku vlasnika u prethodnim godinama, na osnovu sopstvene i baze podataka drugih institucija.
Za izbegavanje plaćanja poreza na dohodak veći od dva miliona dinara, predviđene su kazne i do 50 hiljada dinara. Godišnji prihod veći od dva miliona i 67 hiljada dinara, zavisno od visine, oporezuje se po stopi od 10 ili 15 odsto.
Prošle godine, takav porez platitilo je oko 20.000 građana. Po tom osnovu u državnu kasu stigle su tri milijarde dinara.
Ala su lopovi vesti u burgijanju! Imaju pare pa platili savetnike kako da prikriju zarade! Valjda drzava ima bolje srucnjake da otkiju malverzacije!