Slovenija je dugo važila za uzornog đaka među novim članicama EU. Danas je u krizi i uskoro bi mogla biti primorana da zatraži pomoć od Evropskog fonda za pomoć. Problemi Slovenije uglavnom su „domaće proizvodnje“.
Sloveniji preti bauk evropskog fonda za pomoć. Konzervativni premijer Janez Janša upozorava na opasnost „nacionalnog bankrota“, u slučaju da njegove socijalne reforme i mere štednje ne budu sprovedene.
| Posledice takve politike su poražavajuće. Državni dug je za četiri godine udvostručen i iznosi 50 odsto društvenog proizvoda. Istovremeno, slovenačka ekonomija sve više klizi u recesiju. Nezaposlenost je u stalnom porastu i trenutno iznosi 8,6 odsto. Iako je to još uvek niže od proseka u Evropskoj uniji, gde je stopa nezaposlenosti iznad deset odsto, taj procenat je za Sloveniju veoma visok jer je nezaposlenost od početka krize udvostručena. |
Guverner Narodne banke Slovenije Marko Kranjec nada se da će Slovenija moći da izbegne zahtev za spasavanje, uprkos činjenici da se tempo kojim se reforme sprovode odvija suviše sporo.
Kada se Slovenija 2004. godine pridružila Evropskoj uniji sve je izgledao dobro. U to vreme važila je za model – državu na „sunčanoj strani Alpa“. Smatralo se da je dobro pripremljena za članstvo u klubu razvijenih zemalja, sa zdravom ekonomijom. Niko nije bio iznenađen kada se je Slovenija 2007. godine uvela evro.
Sada je jasno da je to bila varka. Slovenija jeste bila najrazvijenija republika bivše Jugoslavije, koja je nakon pristupanja EU doživela dodatni ekonomski rast. Osnova za to bio je „jeftini novac“, koji je ta članica EU bez problema mogla da sakupi na međunarodnom tržištu.
| Brzo rešenje krize u Sloveniji nije na vidiku. Svi ekonomski podaci ukazuju čak na pogoršanje situacije u narednoj godini. Još je neizvesno da li će vladine mere štednje biti dovoljne da se kriza prevaziđe bez pomoći evro partnera. |
- Jeftini krediti su, istovremeno, raspalili fantaziju među menadžerima. Na taj način nastale su veoma rizične akvizicije, a deo tih firmi nije ostvario ono što se do njih očekivalo. I one su sada duboko u dugovima - kaže Vidović.
Drugi problem u Sloveniji predstavljaju bliske veze političkih i ekonomskih struktura. Za razliku od većine drugih bivših socijalističkih zemalja u Evropi, u Sloveniji se nakon raspada Jugoslavije nije dogodila ekstenzivna privatizacija privrede.
Zbog toga što su želeli da budu „gospodari u svojoj kući“, Slovenci su ometali ulazak „stranog kapitala“ gde god je to bilo moguće. Tako su izostale strane investicije.
Ostavi komentar