Rastali su se poslednjih dana decembra, a neće se ponovo sretati pre 8. januara. Dobar deo zaposlenih u Srbiji neće prekidati praznovanje između Nove godine i Božića.
Među njima su službenici u nekim javnim preduzećima, zaposleni u manjim privatnim kompanijama, ali i radnici proizvodnih pogona kojima se ne isplati da pale "peći". Ako je suditi po anketama, desetina zvanično uposlenih u Srbiji uživa u produženom prazniku.
| Koliko gubi država Vlada nije izračunala ali, kažu, to je nedopustiva šteta. - Svaki izgubljen dan ne može da se nadoknadi u zemlji koja ima 26-27 odsto nezaposlenih. Ne možete dozvoliti sebi luksuz da ne radite - upozorava državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Vlajko Senić. |
- Svi kojima se ne isplati da za dva dana pokreću proizvodnju, povezuju praznike. To ne mogu kompanije koje imaju obavezu da rade. Tamo se organizuju dežurstva - objašnjavaju.
Najnovija anketa Infostuda pokazala je da će čak petina zaposlenih novogodišnje i božićne praznike provesti radno. I tako je odlučeno u firmama u kojima rade. Svaki deseti poslodavac će, s druge strane, svojim zaposlenima pokloniti par slobodnih dana.
Kalkulacije pojedinih privrednih udruženja, s druge strane, upozoravaju da jedan neradni dan na nivou čitave srpske privrede košta oko 17 miliona evra. Toliko poslodavce koštaju isplaćene plate i za neradne sate.
Stručnjaci tvrde da spajanjem praznika privreda ne gubi mnogo. - Da srpska privreda radi troškovi bi bili veliki. Ovako možda nije loše, jer će se uštedeti na troškovima za struju. Ne treba ohrabrivati ovakve poteze, ali kad je situacija takva, efekti nisu strašni - smatra finansijski konsultant Nebojša Katić.
Prema rečima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, većina zemalja u svetu ima više državnih praznika nego Srbija. - Shodno tome, manje je bitno spajanje praznika od samog učinka. Ako neko inače ne radi na poslu, sa tih sedam dana koje dobije slobodno, ni na koji način neće oštetiti ukupnu produktivnost - ocenjuje Zdravković.
Ostavi komentar