Čekajući povoljne kredite kojima ćemo popunjavati budžet, pre svega pozajmicu Ruske Federacije, Svetske banke, i drugih finansijskih investicija, Srbija se okrenula evroobveznicama. Iako jeftinije od zajmova koje bismo sada mogli da dobijemo od komercijalnih banaka, skuplje su od dugoročnih aranžmana.
Ako je suditi po tek usvojenoj Fiskalnoj strategiji, Srbija će se i dalje finansirati pre svega emitovanjem hartija od vrednosti na međunarodnom, ali i domaćem tržištu.
Predlog budžeta za sledeću godinu planira da se Srbija zaduži još 554,4 milijarde dinara.
Najveći deo, 265 milijardi dinara se očekuje od prodaje hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Emitovanjem evroobveznica očekujemo da ćemo prikupiti 188,4 milijarde dinara, a kroz domaće i strane kredite - 101 milijardu dinara. S druge strane, samo na kamate, daćemo najmanje 90 milijardi dinara, koliko piše u predlogu budžeta.
Uslovi budućeg ruskog kredita, „teškog“ milijardu dolara za podršku budžetu, još se ne znaju.
Poslednja ruska pozajmica, 800 miliona dolara za infrastrukturne projekte, nosi 4,1 odsto kamate. Ranije pozajmljenih, a i odavno potrošenih, ruskih 200 miliona dolara namenjenih budžetu počeli smo da vraćamo u martu ove godine, a kamata je oko 3,6 odsto.
Na međunarodnom tržištu polovinom novembra prodali smo petogodišnje evroobveznice po ceni od 5,25 odsto. I to je za 1,4 procenta manja kamata od prethodne serije evroobveznica.
Ostavi komentar