Srpska ekonomija i dalje slabi i u odnosu na početak godine situacija se dodatno pogoršala, navedeno je u najnovijem izveštaju Evropske komisije.
Na loše ekonomske rezultate najviše je, prema tom dokumentu, uticao agrarni sektor, koji zbog suše ima u prvom kvartalu pad od 19 odsto, a u drugom 0,8 odsto, računajući na godišnjem nivou.
ZaposlenostNivo ukupne zaposlenosti se stabilizovao u drugom kvartalu na vrlo niskom nivou i broj registrovanih zaposlenih na kraju juna je iznosio oko 1,73 miliona ljudi, što je jedan odsto manje nego prethodne godine. Broj registrovanih nezaposlenih je pao na 755.000, ali je ostao gotovo nepromenjen u odnosu na isti period 2011. Udeo osoba bez kvalifikacija je ostao isti - gotovo trećina svih nezaposlenih. |
Investicije posustale
Neto direktne strane investicije su krenule loše početkom godine, uglavnom zbog neuspele prodaje 20 odsto udela Telekoma Srbija u januaru, a kako se navodi u novom izveštaju EK, neto priliv investicija je i do kraja jula bio nizak; samo trećina nivoa iz istog perioda 2011. S druge strane, neto odliv investicija je iznosio 260 miliona evra.Javni dug raste
Javni dug je tokom leta dostigao 54 odsto BDP-a. U jesen, Vlada planira, kako konstatuje Evropska komisija, da će predstaviti srednjoročni program s merama koje bi vratile dug u zakonski okvir od 45 odsto BDP-a. U septembru, Srbija je uspela da proda evroobveznice na međunarodnom tržištu u vrednosti od milijardu dolara.
Uvoz raste u odnosu na izvoz
Spoljnotrgovinski deficit je do kraja jula dostigao 3,3 milijarde i veći je za 14 odsto nego u istom periodu prošle godine. Posle nekoliko prvih loših meseci, izvoz je polako počeo da se oporavlja i u periodu januar-jul je bio 0,8 odsto viši (izražen u evrima) u poređenju s istim periodom prošle godine.
Inflacija u porastuInflacija je snažno skočila na 7,9 odsto u avgustu, probijajući zacrtanu granicu Narodne banke, što je uglavnom izazvao rast cena hrane. Na takav trend je značajno uticala suša, a zatim i slabljenje dinara i povećanje indirektnog oporezivanja. Ocena EK je da bi kratkoročni inflatorni pritisci mogli da postanu akutni. |
Odbrana kursa umerena
Dinar je nastavio da slabi prema evru u julu i avgustu kada je dostigao najnižu vrednost od 119,4. Od tada je ojačao i do kraja septembra stabilizovao se na oko 115 dinara za evro – što je i dalje oko 10 odsto niže nego početkom godine. NBS je nastavila da interveniše i u julu i avgustu, ali s mnogo manjim sumama i istovremeno je podigla referentnu kamatnu stopu na 10,5 odsto.Budžet
U septembru je parlament usvojio rebalans budžeta za 2012. ciljajući na konsolidovani deficit od 6,7 odsto BDP-a. Mere konsolidacije su mahom na strani prihoda, kao što je povećanje PDV sa 18 na 20 odsto, povećanje akciza na cigarete i neka goriva... Na strani rashoda, veći deo ušteda se planira od manjeg rasta plata i penzija. Uštede su, međutim, nivelisane povećanjem nekih troškova (13. penzija, subvencije za agrar zbog suše, veći izdaci za socijalnu zaštitu).Deficit topio rezerve NBS
Krajem jula deficit je iznosio 2,1 milijardu evra. Zbog produbljivanja deficita i slabog priliva kapitala, devizne rezerve NBS su nastavile da se smanjuju. Do kraja avgusta one su ipak ostale na relativno visokom nivou od 9,9 milijardi evra.
Ostavi komentar