Pravi problem Grčke je vrtoglavo povećanje njenog javnog duga, a ne kada će postići konačan dogovor sa međunarodnim poverenicima o uravnoteženju budžeta.
Naime, Grčka je danas, kada je reč o javnom dugu, u daleko težoj situaciji nego u trenutku pokretanja velikog međunarodnog plana spašavanja 2010.
Grčka je od EU-a i MMF-a dobila dve kreditne linije od ukupno 240 milijardi evra, ali njen dug kontinuirano raste.
Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl upozorio je na opasnost raspada evrozone, izjasnivši se za dalje "transfuzije krvi" Grčkoj. On je rekao da je protiv formalnog brisanja dugova Grčkoj, ali da smatra da bi povraćaj novca trebalo produžiti na više decenija.
- Da li će to biti 80, 50 ili 30 godina, o tome se može diskutovati - poručio je on.
Godine 2009. grčki dug je iznosio 129 posto BDP-a, a na kraju ove trebalo bi da iznosi oko 170 posto BDP-a.
Dugoročne prognoze grčkog duga alarmantne su i cilj od 120 posto BDP-a do 2020, koji su prošle zime odredili međunarodni poverenici prilikom potpisivanja drugog programa pomoći, čini se nedostižnim.
Tako MMF procenjuje da će grčki dug 2012. iznositi 170,7 posto BDP-a, da će 2013. kulminirati na 181,8 posto te da će se potom postupno smanjivati do 152,8 posto BDP-a 2017.
Grčka vlada objavila je još mračnija predviđanja od MMF-a. Po njima, dug će porasti na čak 220,4 posto BDP-a 2016, nakon 175,6 posto očekivanih u 2012.
U brojkama to znači rast sa 329,5 milijardi evra 2010. na 411,9 milijardi 2016. godine.
Ostavi komentar