Sve manje posla, sve češće zatvaranje pogona i gubitak posla, nemaština - verovali ili ne radnike u Vojvodini nije pokrenulo da štrajkuju, a po onome što kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, štrajkova nema ni u najavi.
Ekonomska kriza, stezanje kaiša, gubitak radnih mesta nije nešto što se dešava samo u Srbiji jer to potresa i Evropu Radnici mnogih evropskih zemalja, predvođeni sindikatima, na ovu situaciju imaju odgovor - okupljaju se u velikom broju i iskazuju svoje nezadovoljstvo.
Staju podzemne železnice, avioni, škole, bolnice... i šalju se jasne poruke vlasti - da su radnici organizovani, da postoje i da neće dozvoliti da se teret krize u potpunosti prelije na taj sloj društva. Nije izvesno kakvi će rezultati ovih protesta biti, i da li će nadležni u tim državama naći rešenje za sve veći broj nezaposlenih, ali je izvesno da je istupima na gradskim trgovima pokazana snaga.
A za to vreme u Srbiji, koju nezaposlenost guši, radnici, kojih je sve manje, ne iskazuju svoj bunt na način koji su izabrali radnici iz razvijene Evrope. Razloga je, svakako, mnogo - od jačine i snage organizovanog istupa i jasnog stava koji se iskazuje na tim skupovima, do rešenosti ljudi u kolonama da se bore za svoja prava.
U Srbiji toga nema. Bar ne kada je borba za radnička prava u pitanju. Štrajkova nema, a nema ih ni u najavi, a to malo koga čudi. Ekonomska situacija u Srbiji već godinama je loša, padovi su mnogo češći nego usponi, radno mesto se mnogo brže gubi nego što se do posla dolazi i nesigurnost je sve veća.
Već gotovo dve decenije slika u Srbiji se ne menja - mnoga preduzeća su zatvorena, mnoge privatizacije su bile loše, a veliki broj njih i sada je pod znakom pitanja.
Ostavi komentar