Zbog nedostatka lekara i ostalog medicinskog osoblja po bolnicama, Nemačka sve više „uvozi“ i tu vrstu stručnjaka. Ali oni često ne govore nemački, pa pre nego što počnu sa radom, moraju da pohađaju kurs jezika.
Lekari i medicinske sestre iz istočne i južne Evrope su stručni, ali odlučujuće je to koliko dobro vladaju jezikom.
| Nemački jezik ne mora obavezno da se uči u Nemačkoj. Stranim lekarima kurseve jezika nudi sve više posrednika nudi u njihovim zemljama, a nakon tih pripremnih kurseva, lekari dobijaju mogućnost da pohađaju dodatne, u Nemačkoj. Na njima dobijaju „glanc“, odnosno uče vokabular i komunikaciju potrebnu u svakodnevnom bolničkom životu. |
Zahvaljujući zakonu koji je na snagu stupio 1. aprila 2012, a kojim se priznaju profesionalne kvalifikacije stečene u inostranstvu, dodela lekarskih dozvola za rad u Nemačkoj više nije strogo vezana uz posedovanje određenog državljanstva.
Ipak, dok je lekarima iz zemalja članica Evropske unije potrebno samo da dokažu da dovoljno dobro znaju jezik, njihove kolege koje dolaze van granica EU moraju, da bi dobili dozvolu za rad, da polože ispit o medicinskom znanju.
Lekari koji dolaze van Šengenske zone moraju prvo da pronađu radno mesto, pa će tek onda biti pokrenut postupak priznavanja kvalfikacija.
Nakon šest do dvanaest meseci, većina stranih lekara oseća se spremnim da izađe na ispit. Lekar može sam da odluči kada će se prijaviti za ispit. Zanimljivo je da se pri proveri kvalifikacija za specijaliste "uračunava i medicinski, radni period iz njihovih domovina.“
Ostavi komentar