U Srbiji je skuplje dugovati banci nego državi. Kamate na kredite u Srbiji veće su čak od zvaničnih zateznih kamata, koje država zaračunava za sva kašnjenja u plaćanju. Tako će građani poreski dug platiti uz uvećanje od 19,75 odsto, dok dinarski kredit u bankama ne može da dobije po ovoj stopi, već po znatno višoj.
I za dug u evrima zvanična zatezna kamata je 8,75 odsto, ali regularni krediti vezani za evropsku valutu teško da mogu da se nađu ispod 10 odsto.
| Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ocenjuje da su visoke kamate na kredite u Srbiji uslovljene visokom referentnom kamatnom stopom i stopom obaveznih rezerevi, kao i visokom stopom problematičnih kredita. - Jedino rešenje je da NBS relaksira monetarnu politiku, pojeftini novac i poveća njegovu ponudu, smanji referentnu kamatnu stopu i time pošalje signal da je novac jeftiniji - objašnjava Hanić, dodajući da treba da se smanji i obavezna rezerva i na taj način poveća količina novca za davanje kredita. |
Pojedine susedne zemlje uveliko su ograničile maksimalnu visinu kamatnih stopa u banakama na svom tržištu.
Ipak, pitanje da li u Srbiji može da se ograniči cena kredita, izazvalo je različite odgovore stručne javnosti. Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da se striktno protivi toj mogućnosti jer "svako administriranje cena, odnosno kamatnih stopa, vodi tome da potrošači na kraju plate još veću cenu".
Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris navodi da bi verovatno trebalo razmotriti mogućnost da se propiše maksimalno dozvoljena kamatna stopa jer "pojedine kamatne stope, ne generalno sve, ulaze u zonu zelenaških kamatnih stopa".
Fabris ističe da su u Crnoj Gori kamatne stope ograničene na 14 odsto kod kredita za preduzeća, odnosno na 15 odsto za građane. Dok je u Hrvatskoj i Makedoniji to ograničenje vezano za referentnu kamatnu stopu i kreće se oko 12, 13 odsto.
Ostavi komentar