Uprkos slabim ekonomskim rezultatima kod nas se još ništa nije dogodilo što bi sprečilo neželjene posledice.
Pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biće 2,5 odsto, a inflacija između devet i deset odsto, što je dvostruko više od predviđene, izjavio je juče na predstavljanju novog broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” Vladimir Vučković.
Glavni urednik ovog biltena Ekonomskog instituta ukazao je da je u maju, junu i julu zabeležen ukupan pad industrijske proizvodnje od oko 3,4 odsto, tako da su učinci za oko četiri odsto niži nego na kraju 2011. i najmanji od početka krize u Srbiji – septembra 2008. Dobre vesti ne stižu ni iz drugih delova srpske privrede, napomenuo je Vučković. Promet robe u maju opao je za 1,5, a u junu za 5,7 odsto. Procene MAT-a je da će ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja biti manja do 10 odsto od prošlogodišnje, a gubici od suše u biljnoj proizvodnji biće oko milijardu dolara. Stojan Stamenković je svoj uobičajeni prilog u MAT-u ,,Aktuelnosti u ekonomskoj politici” započeo rečenicom iz teksta od pre dva meseca: ,,I dalje se čeka na ekonomsku politiku”. Jer, kako reče, uprkos neveselim dešavanjima u srpskoj ekonomiji, ništa se nije dogodilo od onoga što je trebalo da se desi kako bi se sprečile neželjene posledice – dalji pad proizvodnje, rast inflacije, povećavanje deficita u državnom budžetu, povećavanje državnog duga, pad zarada u javnom sektoru i penzija, sve veće teškoće u otplati stranih kredita...
– Zamena guvernera bila je preča od rešavanja fiskalnog deficita, rebalansa budžeta i nalaženja izvora za njegovo pokrivanje – primetio je Stamenković. U međuvremenu je došlo do odlaganja pregovora sa MMF, pomeranja datuma za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, snižavanje kreditnog rejtinga, prekid, a potom i poskupljenje kredita. Stamenković je ukazao i na činjenicu da od očekivanog povećanja BDP u ovoj godini od 1,5 odsto, na osnovu čega se krojio budžet za 2012. godinu, neće biti ništa. Očekuje se pad od 2,5 odsto, pa će ostvareni BDP biti realno manji od očekivanog za četiri procentna poena.
Zbog toga, upozorava Stamenković: ,,Ranije nepovoljne prognoze sada su realne”. Najkraće rečeno, dodatni manjak u budžetu za ovu godinu, zbog pada BDP od 2,5 odsto, umesto očekivanog rasta od 1,5 procenta, vredi između 60 i 65 milijardi dinara, pokazuje Stamenkovićev račun. On se može pokriti dodatnim zaduživanjem države ili dodatnim rastom inflacije, možda do 15 odsto do kraja godine. Na kratak rok, poručuje Stamenković, rupa u budžetu može da se krpi ,,ovako i onako”, ali je neophodna dugoročna strategija za dovođenje u ravnotežu prihodne i rashodne strane državnih finansija.
Što pre početi reformu javnog sektora
Ekonomista Miladin Kovačević ocenio je juče da će tekuća budžetska godina u Srbiji biti završena pozajmicama novca u iznosu od oko 1,7 milijardi evra, naglašavajući da u zemlji što pre treba da počne reforma javnog sektora, „jer više nema vremena za odlaganje”. „Nereformisani javni sektor je zapravo osnova svih nevolja. Moramo početi ozbiljnu priču oko toga, jer bez reformi doživećemo što i 1983. i 1993, a to je bankrot države, pucanje spoljne likvidnosti, destabilizaciju i inflacionu spiralu”, kazao je Kovačević, novinarima posle predstavljanja novog broja časopisa „Makroanalize i trendovi”. Po Kovačeviću, 2013. i 2014. godina će za Srbiju biti kritične, i u tom periodu država „mora da nađe načina da se izvuče iz krize i uspostavi održivi rast”. Kovačević je podsetio da će budžetski deficit ove godine dostići oko 215 milijardi dinara, a inflacija će biti nešto iznad plana, ocenjujući da rast inflacije nije posledica tražnje, već slabije ponude, suše i rasta cena energenata.
Ostavi komentar