Prema rečima stručnjaka turistički aranžmani za letovanje ove godine su skuplji za petnaestak odsto nego prošle godine, a to potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima su u aprilu ove u odnosu na april prethodne godine cene paket aranžmana više za 14,3 odsto
Zato će građani gledati da uštede gde god mogu, a prostora za to ima ne samo u traganju za jeftinijim aranžanima nego i u samom plaćanju.
Naime, plaćanje u inostranstvu, gde godišnje oko milion i po građana letuje, može da povuče sa sobom i provizije i naknade i učini letovanje dosta skupljim.
Pre svega, treba odlučiti da li zameniti dinare za devize u Srbiji i poneti gotovnu ili plaćati platnim karticama. Plaćanje kešom, osim što sama kupovina deviza nosi trošak deviznog kursa, predstavlja preveliki rizik, u slučaju krađe ili gubitka novčanika.
Građani Srbije sve više se okreću platnim karticama
Građani Srbije sve više se okreću platnim karticama, o čemu svedoči i Nardona banka Srbije koja na svom sajtu tvojnovac.nbs.rs ističe da se svake godine tokom letnjih meseci povećava broj građana koji tokom boravka u inostranstvu imaju problem s korišćenjem platnih kartica.
Plaćanje platnom karticom ima očigledne prednosti, ne nosi se povelika količina keša sa sobom, u mnogim zemljama se za usluge plaća uglavnom karticama i dostupna je veća količina novca, ako zatreba, naravno ukoliko ima novca na računu. Takođe, u slučaju gubitka kartice brzo se može telefonskim pozivom banci bloirati kartica i sprečiti zloupotreba.
U svakom slučaju ukoliko se odlučite da u inostranstvu plaćate karticom treba znati nekoliko stvari.
Kao prvo, važno je znati da li imate kreditnu ili debitnu karticu. Sa debitnom karticom može se plaćati samo koliko im novca na računu, dok se kreditnom može i zadužiti do određenog limita koji postavlja banka.
Takođe, važno je znati da podizanje keša u inostranstvu košta i to ne malo. Po pravilu banke naplaćuju proviziju i na podizanje novca na šalteru i na bankomatu.
Provizije se kreću od jedan do tri odsto, ali skoro uvek postoji i minimum koji iznosi oko dva, tri evra. Tako da ako je baš neophodno podići keš, da se ne podižu male sume, jer na recimo, podignutih 20 evra na bankomatu provizija od dva evra znači 10 odsto.
Takođe, neke bankarske grupacije ne naplaćuju proviziju ako ste njihov klijent i podižete novac sa bankomata njhovih filijala u inostranstvu.
Treba imati na umu i da banke uglavnom imaju dnevne limite za podizanje novca, a koliki su treba proveriti sa svojom bankom.
Treba voditi računa o vrsti računa za koji je vezana kartica
S druge strane, plaćanje karticama kod trgovca, na POS terminalu u inostranstvu, može biti i jeftinije nego menjanje deviza u Srbiji pa plaćanje kešom. Kod plaćanja karticom najčešće se ne obračunava provizija.
Ipak, treba voditi računa o vrsti računa za koji je vezana kartica. Bankari preporučuju da se kartica veže za devizni račun na koji će se prethodno uplatiti sredstva u valuti koja važi u zemlji putovanja.
Dakle, ako se putuje u Grčku ili Hrvatsku ili Crnu Goru, na devizni račun koji je vezan za karticu, uplate se evri i onda se plaćanjem ona direktno skidaju, bez dodatnih konverzija.
Oni posebno ukazuju na postojanje usluge dinamičke konverzije valute. Kako navode u Erste banci ovo je funkcionalnost koju imaju pojedine kartice – „ako je izaberete, vaš račun će biti zadužen u dinarima u prikazanom iznosu, bez obzira koja je kartica u pitanju. Ovo sa sobom, međutim, povlači uvećane troškove konverzije, naročito ako je u pitanju devizna kartica“, navode oni.
U slučaju da na vašem deviznom računu nema sredstava u valuti zemlje u kojoj plaćate, već u nekim drugim valutama, primenjuju se kupoprodajni kursevi za odgovarajuće valute banke koja vam je izdala karticu.
Ukoliko se, pak, transakcije obavljaju u valuti koja nije na kursnoj listi vaše banke, najpre se primenjuje referentni kurs kartičnih kuća za konverziju te valute u evre, a zatim kupoprodajni kursevi vaše banke za dalju konverziju u valutu koja se nalazi na vašem računu.
Dina karticom uglavnom se ne može plaćati u inostranstvu
Konkretno, ukoliko putujete na more u Tursku izbegavajte račune u dinarima iako bi prodavac mogao da ih ponudi. Ukoliko imate deviznu karticu, a prodavac vam isporuči račun u dinarima, to znači da je prvo konvertovao iz na primer, turske lire u evre, a onda iz evra u dinare, što može značajno da uveća konačni račun.
Važno je znati i da se domaćom Dina karticom uglavnom ne može plaćati u inostranstvu, osim ukoliko se ne izvadi internacionalna kartica koju NBS izdaje u saradnji sa Unioin pej i Diskaverijem.
Na kraju treba reći i da je u nekim slučajevima podizanje novca na bankomatu u inostranstvu kreditnom karticom vuče veću proviziju nego korišćenje debitne kartice.
Osim toga, plaćanje kreditnom karticom vuče i kamatnu stopu. Maksimalne kamatne stope koje propisuje Narodna banka Srbije za dug po kreditnim karticama u dinarima je 17,75 odsto, a u evrima 14,4 odsto.
Ostavi komentar