Reći "ne" šefu ponekad deluje nemoguće. Većina ljudi, bez obzira na poziciju, želi da impresionira, a ne da razočara
Međutim, ambicija može biti klizav teren. Pre nego što se osvestite, posao se premešta u kuću, radi se vikendom, žrtvujući se vreme namenjeno porodici i prijateljima. Stručnjaci se slažu: postavljanje jasnih granica ključno je za zaustavljanje ovakve prakse.
Helen Tupper, karijerni trener i suosnivačica kompanije za razvoj karijere "Squiggly Careers", tvrdi da jednostavna promena u komunikaciji može pomoći u uspostavljanju tih granica. Njena preporuka je da se fraza "ne mogu" zameni sa "neću".
- Kada kažete "ne mogu", ostavljate prostor da vas uvere da nešto uradite. S druge strane, "neću" je definitivno i teško ga je osporiti. Kao primer navodi rečenicu: "U sredu neću ići na sastanke posle 17 časova jer tada moram po decu" - kaže Tupper.
Iskustvo Loraine Paskal: Cena perfekcionizma
Neprimenjivanje ovog pravila dovelo je do sagorevanja (burnouta) modela i televizijske kuvarice Loraine Paskal. Ona je tokom televizijske karijere otvorila poslastičarnicu u londonskom Kovent Gardenu, istovremeno odgajajući ćerku.
- Jednostavno nisam bila baš dobra u tome da kažem ne. Ne želiš da uznemiravaš ljude. Svi ti serviraju gluposti o tome šta bi trebalo da radiš. Zašto nastaviti tako - izjavila je Paskal za BBC.
Prema njenim rečima, ni perfekcionizam, kao ni uvrštavanje svakog mogućeg recepta u svoje knjige, nisu joj pomogli. Sagorevanje se manifestovalo i fizički i mentalno, što je dovelo do gubitka želje za kuvanjem.
- Celo telo je reagovalo. Stezalo je u grudima. Svađala sam se sama sa sobom. Mnogo samookrivljavanja, mnogo okrivljavanja i mnogo umora - prisetila se ona.
Njeno iskustvo svedoči da se sagorevanje može dogoditi bilo kome, na bilo kom nivou. Ipak, statistike govore da je verovatnije kod žena, delimično zbog dodatnih porodičnih obaveza.
Tri simptoma kliničkog sagorevanja
Doktorka Kler Ešli, autorka knjige "Doktor za sagorevanje (The Burnout Doctor)", napisane nakon što je i sama doživela sagorevanje, naglašava da čvrsto pridržavanje rutine kojom sebi određujete vreme završetka posla pomaže mozgu da okonča ciklus stresa i uživa u slobodnom vremenu.
Međutim, kao suštinsko rešenje ističe prilagođavanje ciljeva sopstvenim mogućnostima.
- Pitajte sebe da li je ono što želite da postignete razumno, s obzirom na vaše mentalne i emocionalne kapacitete - ukazala je ona.
Doktorka Ešli je navela i tri simptoma kliničkog sagorevanja: iscrpljenost, otuđenost i smanjenu produktivnost. Ako ne postoje sva tri, kliničko sagorevanje ne postoji, ali to ne znači da je osoba na dobrom putu. Istraživanja pokazuju da devet od 10 radnika u Velikoj Britaniji oseća visok ili ekstremno visok pritisak.
Tupper je podsetila na važnost zaustavljanja, proslavljanja i priznavanja sopstvenih uspeha, umesto fokusiranja samo na sledeći zadatak. Od pomoći je, naglašava, izbegavanje poređenja sa drugima, odnosno "trčanje sopstvene trke".
Psihijatar Ričard Dagins, autor knjige "Sagorevanje - besplatan rad (Burnout - Free Working)", ohrabruje radnike da razgovaraju sa svojim šefovima bez obzira na hijerarhiju.
- Većina poslodavaca, čak i oni tvrdokorni, saslušaće vas i napraviće prilagođavanja kada shvate da sprečavanje sagorevanja može biti od koristi svima - naveo je.
On je zaključio da, ako se radno okruženje ne menja, moramo sami napraviti promene kako bismo se zaštitili, te je ukazao da uvažavanje životnih faza može biti od pomoći.
- U redu je da se neko ko radi skraćeno radno vreme ili ima porodične obaveze možda neće moći nositi s obimom posla mlađeg kolege - poručio je Dagins.
Ostavi komentar