Istraživanja pokazuju da ljudi ne izgaraju na potpuno isti način ili iz potpuno istih razloga. Zbog toga je važno identifikovati vrstu sagorevanja s kojom se možda suočavate. Možda čak imate posla s mešavinom jedne ili dve ove vrste u isto vreme
U ovom članku opisane su tri vrste sagorevanja – preopterećenje, nedovoljno izazovno i zanemarivanje – članak pruža čitateljima znakove na koje treba pripaziti i savete kako da prevladaju svaki tip.
Odvojite trenutak da se setite osobe koja je izgorela. Verovatno zamišljate nekoga ko je prebukiran i preopterećen, davi se u višestrukim zahtevima i konkurentskim prioritetima.
Ali, izgaranje je mnogo nijansiranije od obične zauzetosti i umora.
Godinama se verovalo da na hronični stres na radnom mestu svi reaguju na isti način. Ali istraživanje je otkrilo da se sagorevanje manifestira na različite načine ovisno o radnom okruženju osobe, kao i njenim unutrašnjim resursima, uključujući posvećenost poslu i mehanizme suočavanja.
Hajde da pobliže pogledamo tri vrste sagorevanja i kako možete prevladati svaki od njih.
Preopterećenje
Izgaranje od preopterećenja javlja se kada radite više da biste postigli uspeh, često na štetu vašeg zdravlja i privatnog života. Ovo je tip sagorevanja koji je većini ljudi poznat, a ujedno je i najčešći.
Izgaranje od preopterećenja obično pogađa visoko posvećene zaposlene koji se osećaju obaveznim da rade neodrživim tempom. Kao rezultat toga, dovode se do tačke fizičke i psihičke iscrpljenosti.
Profesionalci sa izgaranjem od preopterećenja imaju tendenciju da se izbore tako što izražavaju svoje emocije drugima (tj. žale se na to koliko su umorni i preopterećeni). Ovaj podtip takođe brzo skoči u način rešavanja problema, stvarajući više posla i odgovornosti za sebe, što samo pogoršava njihov stres.
Znakovi na koje treba obratiti pažnju:
- Zanemarujete svoje potrebe ili lični život da biste ispunili poslovne zahteve
- Ulažete više nego što je zdravo u svoju posvećenost svojoj karijeri ili ambicijama
- Ugrožavate svoju dobrobit da biste postigli svoje ciljeve
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Kako to rešiti:
Istraživači primećuju da je izlaz iz preopterećenja dvostruki. Prvo, važno je razviti jače veštine regulacije emocija, kao što je imenovanje i obrada vaših emocija i preoblikovanje negativnog samogovora. Na primer, verovanje da morate stalno raditi da biste bili uspešni, mogli biste preoblikovati u „uživanje u svom životu pomaže mi da postanem uspešniji“. Uostalom, odmor nije nagrada za uspeh. To je preduslov za performanse.
Drugo, ključno je odvojiti samopoštovanje od svog posla. „Shodno tome, učenjem da drže određenu distancu od posla…“, pišu istraživači Jesús Montero-Marín i Javier García-Campayo, „pojedinci bi mogli izbeći preteranu uključenost i sprečiti izgaranje“.
Nastojte da diverzifikujete svoj identitet – da stvorite samosloženost – ulažući u različita područja svog života izvan posla. Možda odlučite da posvetite vreme svojoj ulozi supružnika, roditelja ili prijatelja.
Nedovoljno izazovno
Možda ćete se iznenaditi kada saznate da izgaranje može biti rezultat premalo činjenja. Nedovoljno izazovno sagorevanje se može smatrati suprotnom podtipu preopterećenja. Javlja se kada vam je dosadno i niste stimulisani svojim poslom, što dovodi do nedostatka motivacije. Ljudi s nedovoljno izazovnim sagorevanjem mogu se osećati nedovoljno cenjenima i postati frustrirani jer njihovoj ulozi nedostaju prilike za učenje, prostor za rast ili smislena povezanost sa saradnicima i vođstvom.
Radnici koji osećaju da su njihovi zadaci monotoni i neispunjavajući imaju tendenciju da izgube strast i postanu cinični i letargični. Oni se nose sa stresom zbog nedovoljnog izazova kroz izbegavanje – ometanje, disocijaciju ili potiskivanje misli (tj. naređujući sebi da “prestanu razmišljati o tome”).
Znakovi na koje treba obratiti pažnju:
- Želeli biste raditi na zadacima i zadacima koji su izazovniji
- Smatrate da vam posao ne nudi mogućnosti da razvijete svoje sposobnosti
- Osećate da vaša trenutna uloga ometa vašu sposobnost da napredujete i razvijate svoje talente
Kada ste demoralisani, može biti teško brinuti o mnogo čemu. Smanjite ulog jednostavnim istraživanjem svojih radoznalosti. Postavite cilj da naučite novu veštinu u narednih 30 dana kako biste pokrenuli svoju motivaciju. Počnite s malim i nemojte se opterećivati. Možda provedete sat ili dva sedmično učeći kodiranje ili posvetite 20 minuta dnevno vežbajući novi jezik.
Koračanje prema nečemu što vam se čini zabavnim i značajnim stvara zamajac zamaha koji vas može izvući iz monotonije. Čak i ako ta veština nije direktno povezana s vašim poslom, verovatno ćete otkriti da se pozitivna energija prelivakako bi ponovo osnažila vašu strast prema poslu — ili da inspiriše vašu karijeru da krenete u novom smeru.
Takođe možete pokušati kreirati posao kako biste posao koji imate pretvorili u onaj koji želite. Opet, manji koraci su ključni. Fokusiranje na inkrementalne promene može dovesti do velikih rezultata.
Zanemarivanje
Konačni tip izgaranja je istrošeni podtip. Ovo se također naziva izgaranjem zbog zanemarivanja, jer može biti rezultat osjećaja bespomoćnosti pred izazovima. Izgaranje zbog zanemarivanja nastaje kada vam na radnom mjestu nije dato dovoljno strukture, smjera ili smjernica. Možda će vam biti teško držati korak sa zahtjevima ili se na neki drugi način osjećati nesposobnim da ispunite očekivanja. Vremenom se zbog toga osjećate nesposobno, frustrirano i nesigurno.
Istrošeni radnik se nosi sa naučenom bespomoćnošću, koja se javlja kada se osoba osjeća nesposobnom da pronađe rješenja za teške situacije - čak i kada su ona dostupna. Drugim riječima, ljudi s naučenom bespomoćnošću imaju tendenciju da se osjećaju nesposobnima da naprave bilo kakvu pozitivnu promjenu u svojim okolnostima. Drugim riječima, kada stvari na poslu ne ispadnu kako bi trebalo, oni sa izgaranjem zbog zanemarivanja postaju pasivni i prestaju pokušavati.
Znakovi na koje treba obratiti pažnju
- Prestajete pokušavati kada situacije na poslu ne idu po planu
- Odustajete kao odgovor na prepreke ili neuspehe s kojima se suočavate na poslu
- Osećate se demoralizovano kada ustanete ujutro i morate se suočiti sa još jednim danom na poslu
Pronađite načine da povratite osećaj zastupanja nad svojom ulogom. Pokušajte da napravite listu stvari koje ne treba. Šta možete dobiti van svog tanjira davanjem spoljnih poslova, delegiranjem ili odlaganjem? Potražite obaveze koje trebate da kažete „ne“ svima zajedno i usavršite veštinu postavljanja jačih granica. Odlično mesto za početak je prepoznavanje situacija u kojima osećate intenzivan osećaj ljutnje. Ovo je emocionalni signal da morate postaviti zdravije granice.
Isto tako, razmislite o razgovoru sa svojim šefom o svom poslu. Mogli biste objasniti kako trenutno provodite vreme i pitati: „Da li su moji prioriteti u skladu s vašima? Šta biste želeli da promenim?” Ili, „Kad bismo mogli da skinemo projekat A sa mog tanjira, onda bih imao više vremena da se usredsredim na strateške prioritete našeg tima i na kraju ostvarim ključne ciljeve koje smo procenili.” Vaš menadžer će verovatno biti oduševljen što razmišljate o velikoj slici i preuzimate inicijativu.
Najvažnije, fokusirajte se na ono što možete kontrolisati. Izvan radnog vremena budite bistri u pogledu brige o sebi. Kreirajte rutine i rituale koji vas temelje, kao što je svakodnevna šetnja ili praksa vođenja dnevnika. Kada se osećate bespomoćno u vezi s promenom plime i oseke na poslu, neophodan je privid predvidljivosti.
Budući da ljudi ne izgaraju na potpuno isti način ili iz potpuno istih razloga, važno je identificirati tip sagorijevanja s kojim se možda suočavate. Možda čak imate posla s mešavinom jedne ili dvije ove vrste u isto vreme. Određivanje mesta na kojem se nalazite olakšava pronalaženje ciljanih rešenja za rešavanje specifičnih izazova koji su pred vama.
Ostavi komentar