Angažovanje knjigovođe za mnoge preduzetnike predstavlja dodatni mesečni trošak, zbog čega se sve češće postavlja pitanje da li je moguće samostalno voditi poslovanje. U Srbiji zakon dozvoljava preduzetnicima da sami vode poslovne knjige, ali obaveze nisu iste za paušalce i one koji porez plaćaju na ostvarenu dobit.
Pokretanje sopstvenog posla ne podrazumeva automatski i obavezu angažovanja knjigovođe. Zahvaljujući elektronskim servisima Poreske uprave, Agencije za privredne registre i drugim digitalnim alatima, veliki deo administrativnih poslova preduzetnici mogu da obavljaju samostalno. Međutim, koliko je takav način poslovanja jednostavan zavisi od vrste delatnosti, poreskog statusa, broja zaposlenih i obima poslovnih transakcija.
Najmanje administrativnih obaveza imaju paušalci, dok je za preduzetnike koji vode poslovne knjige situacija znatno složenija.
Paušalci najlakše posluju bez knjigovođe
Preduzetnici koji su paušalno oporezovani ne moraju da vode klasično dvojno knjigovodstvo. Njihova osnovna obaveza je vođenje KPO knjige, odnosno evidencije o ostvarenom prometu. Porez i doprinose plaćaju u iznosima koje utvrđuje Poreska uprava, prema poreskom rešenju, bez obzira na to koliko su prihoda ostvarili u pojedinačnom mesecu. To znači da paušalac može samostalno da izdaje fakture, vodi evidenciju, prati uplate i plaća poreze i doprinose.
Ipak, nije svako ko registruje preduzetničku radnju automatski i paušalac. Jedan od osnovnih uslova za paušalno oporezivanje jeste da planirani, odnosno ostvareni promet u relevantnom periodu ne prelazi šest miliona dinara. Postoje i ograničenja koja se odnose na vrstu delatnosti i status obveznika PDV-a. Zbog toga preduzetnik mora da prati ostvareni promet i proverava da li i dalje ispunjava uslove za ovaj način oporezivanja.
Mogu li i preduzetnici koji vode poslovne knjige bez knjigovođe?
Mogu, ali je njihov posao zahtevniji. Za razliku od paušalaca, preduzetnici koji porez plaćaju na stvarno ostvarenu dobit dužni su da vode dvojno knjigovodstvo.To podrazumeva evidentiranje prihoda, rashoda, imovine, obaveza i drugih poslovnih promena, kao i sastavljanje odgovarajućih poreskih i finansijskih izveštaja.
Prema pravilima koja primenjuje Agencija za privredne registre, preduzetnik može samostalno da obavlja računovodstvene poslove, uz poštovanje propisanih uslova za lice odgovorno za vođenje knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja. Drugim rečima, angažovanje spoljne računovodstvene agencije nije obavezno, ali to ne znači da se knjige mogu voditi bez poznavanja računovodstvenih i poreskih propisa. Preduzetnik koji sam vodi evidenciju odgovoran je za njenu tačnost i blagovremeno ispunjavanje obaveza.
Koje poreze i prijave preduzetnik mora sam da podnosi?
Obaveze zavise od načina oporezivanja. Paušalci prvenstveno moraju redovno da plaćaju porez i doprinose prema rešenju Poreske uprave, vode KPO knjigu i prate uslove za zadržavanje paušalnog statusa. Kod preduzetnika koji vode poslovne knjige obaveze su šire. Oni moraju da obračunavaju i plaćaju propisane poreske obaveze, vode poslovne evidencije, sastavljaju poreski bilans i podnose odgovarajuće prijave. Godišnja poreska prijava PPDG-1S i poreski bilans za prethodnu godinu podnose se najkasnije do 15. aprila naredne godine. Pored toga, preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo imaju obavezu dostavljanja godišnjih finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre. Redovni rok za njihovo dostavljanje je 31. mart naredne godine.
Dodatne obaveze nastaju kada preduzetnik uđe u sistem PDV-a ili zaposli radnike, jer tada mora da vodi posebne evidencije, obračunava odgovarajuće poreze i doprinose i podnosi dodatne prijave.
Kako se izdaju fakture bez knjigovođe?
Izdavanje faktura jedan je od poslova koje preduzetnik može samostalno da obavlja.Za to može koristiti odgovarajući program za fakturisanje, a u slučajevima kada postoji zakonska obaveza i Sistem elektronskih faktura (SEF).
Faktura mora da sadrži propisane podatke o izdavaocu, primaocu, proizvodima ili uslugama, iznosima i druge obavezne elemente, u zavisnosti od vrste prometa.Važno je razlikovati obične fakture, elektronske fakture i fiskalne račune. Paušalci koji nisu u sistemu PDV-a po pravilu nisu obavezni korisnici SEF-a samo zbog svog statusa preduzetnika, ali određene poslovne situacije mogu zahtevati korišćenje ovog sistema. Sa druge strane, preduzetnici koji obavljaju promet na malo, uključujući prodaju građanima, po pravilu imaju obavezu izdavanja fiskalnih računa, osim u slučajevima kada je delatnost izuzeta od fiskalizacije. Zbog toga način izdavanja računa zavisi od toga kome preduzetnik prodaje robu ili pruža usluge i kakav mu je poreski status.
PREPORUKA
Top 5 najtraženijih kurseva u Srbiji - Za nekoliko meseci do odlične zarade
vest
Sve što treba da znate ako kupujete nečiju firmu - Izbegnite tuđe dugove
biznis
Velike promene čekaju preduzetnike - Evo šta se menja već od ponedeljka
vest
Koji digitalni alati mogu da zamene deo posla knjigovođe?
Digitalizacija je značajno olakšala svakodnevne administrativne obaveze.Preduzetnicima su na raspolaganju različiti državni portali i poslovni programi.Preko portala ePorezi mogu elektronski da podnose poreske prijave i koriste druge usluge Poreske uprave.
Sistem elektronskih faktura (SEF) omogućava izdavanje, prijem i obradu elektronskih faktura, u skladu sa zakonskim obavezama. Agencija za privredne registre (APR) omogućava elektronsko podnošenje određenih prijava i finansijskih izveštaja. Pored državnih servisa, postoje programi za fakturisanje, praćenje naplate potraživanja, evidenciju prihoda i rashoda i druge poslovne zadatke. Za paušalca koji mesečno izdaje nekoliko faktura ovakvi alati mogu biti dovoljni za veliki deo svakodnevne administracije. Ipak, softver ne može automatski da zameni poznavanje poreskih propisa. Pogrešno evidentirana transakcija ili propušten rok mogu dovesti do dodatnih obaveza i kazni.
Kada je bolje ipak angažovati knjigovođu?
Samostalno vođenje poslovanja najpraktičnije je za paušalce koji nemaju zaposlene, izdaju mali broj faktura i nemaju složene poslovne transakcije. Situacija postaje komplikovanija kada preduzetnik pređe na dvojno knjigovodstvo, uđe u sistem PDV-a, počne da zapošljava radnike ili posluje sa većim brojem domaćih i stranih klijenata. Tada raste broj evidencija, poreskih obračuna i prijava koje je potrebno pravilno pripremiti.
Posebnu pažnju zahteva poslovanje sa inostranstvom, jer se mogu pojaviti dodatna pitanja u vezi sa PDV-om, deviznim poslovanjem i dokumentacijom. U takvim situacijama angažovanje knjigovođe može pomoći preduzetniku da smanji rizik od grešaka i posveti više vremena osnovnom poslu.
Da li se poslovanje bez knjigovođe zaista isplati?
Ušteda na mesečnoj naknadi za računovodstvene usluge može biti značajna za mali biznis, naročito na početku poslovanja. Međutim, potrebno je uračunati i vreme koje preduzetnik troši na administraciju, praćenje propisa i pripremu prijava. Za paušalca sa jednostavnim poslovanjem samostalno vođenje evidencije često je sasvim izvodljivo, dok za preduzetnika koji vodi dvojno knjigovodstvo, ima zaposlene ili veliki broj transakcija, ušteda može biti manja od troška vremena i rizika koji preuzima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar